ЛОШЕ процене приликом приватизација које је држава спровела у претходном периоду, отераће у стечај 22 ветеринарске станице у Србији. Осим што ће запослени бити на улици, поједине српске варошице остаће без ветеринара, што може довести у питање и опстанак људи који у њима живе од сточарства, нарочито у сеоским подручјима.

На списку предузећа којима ће бити стављен катанац у браву налазе се и ветеринарске станице из Блаца, Мајданпека, Бајине Баште, Ћићевца, Беле Цркве, Ивањице, Ражња, Новог Кнежевца, Пландишта, Драгачева, Књажевца, Жабља, Власотинца, Бачке Тополе, Ковина, Кладова, Бојника... У стечај су их гурнули презадуженост и трајна неспособност плаћања.

Приватизација ветеринарских станица започела је 2006. године. Најпроблематичније су оне које су већ једном биле продате, али чије газде нису испоштовале уговорене обавезе, па је у већини таквих случајева Агенција за приватизацију постала власник.

- Све приватизације које су спроведене у ветерини слика су и прилика оних које су рађене у привреди Србије - сматра Лука Стевић, ветеринар из Шапца. - Приватизације су се одиграле „братски“, ја теби, ти мени. Код оних који су поштено конкурисали слати су непознати људи, како би им „скренули пажњу“ да не изађу на тендер. Такав пример имамо у Шапцу, када је била приватизација локалне ветеринарске станице.

“ЗЕМУН“ У БЛОКАДИ ПРИМЕР пропадања ветеринарских станица је и она у Земуну - сматра Петровић.
- Никад нису били у процесу приватизације и држава је сто одсто власник. Они, међутим, имају спор због имовине, јер се не води на њих. Терен им је одузиман и нису могли да функционишу. Уз то су и у блокади, јер је бивши радник добио спор против њих. В. Н.

Ненад Петровић, шеф Одсека за ветеринарске организације и услуге Министарства пољопривреде, објашњава да је са приватизованим ветеринарским станицама прављен уговор да седам година морају да се баве истом делатношћу и да не смеју отпустити раднике.

- Многе станице, међутим, купљене су због атрактивних локација - напомиње Петровић.

- Нису чак свуда ни ветеринари пазарили те станице, већ има примера да су купци били власници стоваришта! Ветеринарску станицу у Сурдулици локална самоуправа је хтела да преузме, али су њена дуговања превазишла општински буџет.

Петровић сматра да држава мора да задржи „јаке“ ветеринарске станице, које су од националног значаја. Нарочито где су епидемиолошки ризични предели.