НИСУ само грађани ти који у Србији не знају шта једу - они не знају ни чиме се хране домаће животиње. Храна за стоку у себи садржи олово, арсен, живу, кадмијум и друге тешке и опасне материје. У Министарству пољопривреде кажу да је све у дозвољеним, безопасним, строго контролисаним и европским оквирима. Стручњаци, међутим, не мисле тако и тврде да су количине у смешама и адитивима превисоке и опасне, а да се иза свега крије увознички лоби.

- Измене у максимално дозвољеним количинама тешких метала односе се само на утврђивање вредности које до 7. марта ове године нису биле одређене - кажу у Министарству пољоприведе и заштите животне средине. - Правилником о изменама правилника о квалитету хране за животиње, постигнут је виши ниво заштите здравља животиња и људи. Тако, вредност арсена је била два милиграма по килограму и остала је иста у храни за животиње. У брашну од различитих врста трава је четири милиграма, а у минералним допунским смешама је била 12 мг по килограму и остала је иста. Већа вредност дозвољена у овим врстама смеша, јер су оне „допунске“ и додаваће се у другу храну.

У Министарству кажу, да вредност олова у храни за животиње износи 10 милиграма по килограму, али је дозвољена количина у адитивима сада регулисана, и износи 100 милиграма по килограму. Раније није постојала граница за адитиве, па је произвођач могао да стави и десет пута већу количину.

Ветеринар и бивши начелник републичке ветеринарске инспекције Мирослав Стојшић, међутим, тврди да су те количине високе и опасне.

ПРАВИЛНИЦИ НЕУСКЛАЂЕНИ НЕ знам коме највише одговара овај измењени правилник, али некоме сигурно, чим је тај критеријум ослабио, сматра Марјан Ристичевић, председник скупштинског Одбора за пољопривреду. - Код нас се правилници доносе по потреби интересних група и нису усклађени једни с другима - сматра Ристичевић. - Верујем да има одређених интереса, све се врти око новца, а здравље и паре не иду руку под руку.

- Дозе тих тешких метала утврђене су у пролеће, а разлог је највероватније тај, што су увезли храну са додацима, која је већ у себи имали те концентрације - прича др Стојшић. - Све те материје смеју само у траговима да се нађу, а они су увозом то променили. Рецимо, зеолит је био дозвољен до 10 милиграма у килограму, а сад су га подигли на 60. То су опасне ствари. Део меса из Русије нам је враћен управо због вишка олова и кадмијума. А све то долази из сточне хране, и Управа за ветерину нема уопште контролу, ни на фармама, ни у мешаонама, а ни у кланицама.

Према речима др Стојшића, када је у питању храна, мора да се строго води рачуна, и систем контроле мора да буде какав треба.

- Да не постоји систем контроле, доказ је и „црвени картон“ из Брисела, од пре месец дана, који се тиче безбедности хране - истиче др Стојшић. - Они се сви држе ХАСАП система, којим се контролишу критичне тачке у производњи. То није обавеза у свим земљама, а код нас то раде да би узели народу паре. То је добро за екстравелике објекте и извозне кланице, да имају уколико им странци траже. Код нас мора да буде опет уведена добра радна и хигијенска пракса. Уосталом, како да верујете инспекцији која је дала ХАСАП систем кланицама које продају месо са оловом и живом.

Доктор Стојшић упозорава да је кадмијум, који се такође налази у адитивима, изузетно опасан. И у најмањим количинама.

- Кадмијум се ресорбује преко слузокоже уста и црева у крв, посебно код људи са мање гвожђа у крви - прича др Стојшић. - Везује се за крвна зрнца и изазива најтеже облике карцинома. Исто је и са оловом и живом.