ПЕРЈАНИЦЕ српског бизниса и власници „Беохемије“ и „Интеркомерца“, Жељко Жунић и Горан Перчевић, уједно су и једни од највећих дужника банкама, држави и запосленима. Према званичним подацима, ове две фирме, које су иначе и партнери, у блокади су већој од 142 милиона евра, а заједно са својим повезаним фирмама, којих је двадесетак, могу врло брзо да догурају и до 200 милиона евра. Да подсетимо, почетком децембра прошле године, њихове обавезе су биле око 100 милиона евра. За два месеца су се увећале за готово половину!

Ове две компаније доспеле су у јавност са својим дуговима када је Универзал банка ушла у стечај, као два највећа актера која су узела 2,8 милијарде динара кредита, од којих нема ни трага ни гласа. Осим у Универзалу, „Беохемија“ и „Интеркомерц“ су се задуживале и у осталим домаћим банкама, али и у страним.

Да би спасле што се спасти може, пословне банке на челу са Европском банком за обнову и развој, која је „Беохемији“ одобрила 20 милиона евра кредита, одлучиле су да спасавају ову зрењанинску компанију са образложењем да има производњу. Управо је зајам ЕБРД био зајамац да стране банке попут Ерсте, Сосијете женерал, Уникредит и Комерцијалне дају „Беохемији“ још 48 милиона евра кредита. Ако се настави производња, има шансе да дођу до својих пара.

Само два-три кључна производа ове зрењанинске фирме заузимају 15 до 20 одсто тржишта Србије. Познати су по производњу кућне хемије пре свега прашкова „дуел“, „деус“, као и детерџента за судове „спин“, шампона... Пре две године „Беохемија“ је проглашена локалним шампионом и добила је „Оскар квалитета“.

Банке су у почетку биле спремне да репрограмирају кредите „Беохемије“, али је Дунав банка пустила меницу и блокирала рачун. Банкарски концерн је отворио нови рачун за зрењанинску компанију, на који стижу приходи и са кога се исплаћују само плате и набавке сировина.

Систем предузећа који обухвата „Беохемију“, „Беохемију-инхем“, „Далију“ и „Хемију-бриксол“ је ипак, у блокади 8,61 милијарду динара или око 74 милиона евра. У највећем проблему је матично предузеће са готово пет милијарди динара доспелих дугова. Према подацима Агенције за привредне регистре, Жунић је био и јесте сувласник и члан управе 16 фирми, од које су четири брисане из регистра, а једна је ликвидирана. Такође, овај зрењанински бизнисмен је члан Надзорног одбора „Интеркомерца“ у коме „Беохемија“ има унети капитал од 77.824 евра, односно 2,2 одсто.

Матично предузеће „Интеркомерц“, иначе, у блокади је чак 6,7 милијарди динара. Са осталим зависним предузећима дуг ове групације је 7,94 милијарде динара, што је око 68 милиона евра.

ВЕЗА ДВЕЈУ ФИРМИ

ИНТЕРКОМЕРЦ АД“, као матично предузеће, има још пет зависних предузећа („Интерсеком“, „Интеркомерц аграр“, „Интербрико“, „Интерком “ и „Златарка Коморани“), чије пословне резултате обједињује у збирним билансима. Међутим, мимо тога постоји још неколико предузећа која у називу носе реч „Интеркомерц“ уз додатке импорт, експорт и инвест. Сви су регистровани на истој београдској адреси, сва три су акционарска друштва, а међу водећим акционарима су управо „Беохемија“ („Интеркомерц-импорт“ и „Интеркомерц-ескпорт“) и Перчевић („Интеркомерц-експорт). Сви рачуни и ових фирми су блокирани.

ЖУНИЋ БЕЗ КОМЕНТАРА

ВЛАСНИК компаније „Беохемија“, Жељко Жунић, није желео за „Новости“ да коментарише оптужбе највећег појединачног акционара у Универзал банци Небојше Дивљана да су ту банку уништили највећи дужници, који су уједно и њени акционари. Већ високо презадужене фирме добијале су кредите, попут саме „Беохемије“, а тај „рецепт“ применио је и „Фармаком“ и „Интеркомерц“. У кабинету првог човека зрењанинске компаније у петак су нам казали да је „господин Жунић одсутан, и да ће, уколико буде сматрао да треба да нешто каже, наредних дана послати коментар“.


ГОРАН ПЕРЧЕВИЋ: СВЕ ПАРЕ СМО УЛОЖИЛИ У ПРОИЗВОДЊУ

- НАШ укупни дуг има паралелу у ономе што смо инвестирали и у потраживањима - каже за „Новости“ Горан Перчевић, власник „Интеркомерца“. - Сав новац инвестирали смо у производњу, попут пољопривреде, месне индустрије, фабрике брашна, зачина, златарског сира, кондиторску индустрију, али и фабрику брикета и осталих извора обновљиве енергије. Такође, велике суме новца уложили смо у лиценце за извоз у ЕУ, Русију, сертификате халал и кошер. Наставићемо да радимо, јер је сав новац уложен у будућност, а хиљаду наших артикала купци свакодневно купују.

Перчевић истиче да је компанија започела процес УППР (унапред припремљени план реорганизације), а да је до децембра редовно исплаћивала кредите, високе камате, плате, порезе и доприносе:

- Проблем банака показује какво је стање у привреди. Из три разлога смо ушли у проблем ликвидности. Прво, због скраћивања рокова плаћања у агробизнису на 60 дана, друго, Фонд за развој је лане престао да ради и треће банке су почеле да се повлаче и комплетна криза и неплаћање су погодили земљу. Да подсетим, званично 35 одсто фирми не враћа дугове, а незванично, половина. То се, кроз домино ефекат, одразило и на нас. Говорећи о повезаности са „Беохемијом“, Перчевић истиче да ове две компаније одавно сарађују.(А. К.)


ЋУТИ И МИШКОВИЋ

У КОМПАНИЈИ „Делта холдинг“ не желе да коментаришу недавне изјаве Мирослава Богићевића, власника шабачког „Фармакома“, да Мирослав Мишковић хоће да му преотме фирму.

Незванично у компанији „Делта холдинг“ кажу да је сада створена атмосфера да свако неаргументовано може да напада Мишковића, па због тога уопште не желе да коментаришу наводе бизнисмена из Шапца.