ИНТЕРНО расељена лица, која су у моменту одласка са Косова и Метохије била стално запослена у тамошњим предузећима, имају право на део прихода од приватизације њихових фирми. Такође, имају право и на исплату заосталих зарада, од момента присилног напуштања предузећа, па све до тренутка његове продаје. Међутим, начин на који су о својим правима обавештени, код већине изазива страх да чак и покушају да их остваре.

- Уз образац за пријаву потраживања од предузећа у ликвидацији, од нас се тражи да Агенцији за приватизацију Косова пошаљемо и уредно потписану изјаву о истинитости, у којој стоји напомена: "Било које лице које свесно поднесе потраживање које је лажно, биће кривично гоњено" - каже за "Новости" Г. Т.,интерно расељена из Призрена. - Свако ко није правно образован, због овакве реченице одустаје од било каквог даљег тражења правде.

Док правници објашњавају да у оваквој ситуацији нема елемената за кривичну пријаву, они упућенији кажу да интерно расељенима нико не може да гарантује да, у случају да им се пријава потраживања одбије, кривична пријава против њих сигурно неће бити поднета.

Мирослав Драшковић, руководилац правне помоћи Балканског центра за миграције, објашњава да се приватизација друштвених предузећа на Косову обављала тако што је здрав део фирме издвајан и продат инвеститору, док "лош" и оптерећен обавезама одлази у ликвидацију.

- Запослени имају право на петину приватизационог прихода, и то тако што се 75 одсто тог износа дели на равне части, а 25 одсто у зависности од дужине стажа сваког радника - објашњава Драшковић. - Косовска агенција за приватизацију формира прелиминарну листу запослених, на коју интерно расељена лица имају право жалбе Агенцији у року од 20 дана од објаве списка. Ако их нема ни на коначном списку радника, преостаје им жалба Врховном суду Косова.