ОДЛУКА бивше власти у Београду да, противно закону, преведе 70 хектара обрадивог земљишта које припада Пољопривредном комбинату Београд (ПКБ) у грађевинско је скандалозна и штетна, и свакако је треба спречити, оценили су Тањугови саговорници.

- Одлука је благо речено скандалозна, јер знамо да је ПКБ фабрика хране од стратешког значаја за град Београд, а самим тим и за Србију“, оценио је секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Ненад Будимовић. - То треба спречити, стопирати, јер би било заиста погубно. - Сваког дана тоне и тоне хране долазе одатле у Београд преко Панчевачког моста. Дати најквалитетнију земљу за изградњу објеката стамбене или индустријске намене, стварно је непримерено.

Некадашњи дугогодишњи радник ПКБ-а, Драган Миливојчевић, констатовао је „да то није први пут да се моћници на власти усуђују да буду старији од природних и од људских закона“.

- Свако пољопривредно земљиште је национално богатство, које је само једном подарено и не може се стално занављати. Једном изгубљено, то пољопривредно земљиште постаје велики губитак за сваку заједницу - истиче Миливојчевић. - То земљиште треба чувати на сваки начин, јер у окружењу ПКБ-а постоји и велика површина земљишта, под ритом, која се не обрађује, као што је терен према рибњаку у Крњачи, а који се може, уз нешто веће трошкове, користити за то грађевинско земљиште.

Закон о пољопривредном земљишту врло прецизно каже да за друге намене не треба користити земљиште изнад пете класе, а ово у ПКБ-у је изузетно квалитетно, може се користити за производњу било које културе уз примену најсавременије технике, објаснио је Миливојчевић, сада директор фирме „Драган Марковић“ у Обреновцу

Само у изузетном случају, када су државни интереси у питању, рецимо, као што је пут, пруга или нешто друго, закон дозвољава да се земљиште испод пете класе претвори у грађевинско, прецизирао је он.

ПКБ запошљава 2.000 радника, располаже са 30.500 хектара земљишта, од чега је 23.000 хектара земљиште у државној својини и 7.500 хектара земљиште у својини друштва. За ратарску производњу намењено је 21.500 хектара обрадивих површина, а ПКБ има 9.000 музних крава са припадајућим подмлатком за ремонт сопственог стада, 3.700 грла јунади у тову, 400 крмача и припадајући број товљеника, 2.000 оваца свих категорија...


ЂИЛАС: ТВРДИМ ДА ЈЕ ГРАД УШТЕДЕО ОГРОМНЕ ПАРЕ

ГРАД Београд и ја као његов градоначелник никада нисмо имали намеру да приватизујемо Пољопривредни комбинат Београд. Управо супротно, спречили смо приватизацију и продају и захтевали од Владе да пренесе акције тог предузећа на град Београд, што је и учињено. Тим својим захтевом спречили смо продају Комбината неком од заинтересованих домаћих крупних бизнисмена.

Од укупно 23.000 хектара земљишта, 70 хектара у власништву ПКБ чини 0,3 одсто укупне површине којом Комбинат располаже. Поменути хектари налазе се уз Зрењанински пут и уз Северну тангенту која је саставни део будуће трасе приступних саобраћајница мосту између Земуна и Борче. Самим тим, логично је да њихова намена буде измењена у грађевинску како би се средства од евентуалне продаје искористила за даљи развој Пољопривредног комбината.

У тренутку када је земљиште у власништву Комбината, пренамена има за циљ да спречи било ког појединца да куповином пољопривредног земљишта оствари профит кроз поступак касније пренамене. Другим речима, продајом само 0,3 одсто земљишта ПКБ-а ово предузеће би било у стању да врати дугове који су се гомилали у претходне две деценије. Из тог разлога прихватили смо и да део земље која се налази са друге стране Дунава и која не може да буде саставни део ПКБ-овог земљишта, буде продат „Ал Дахри“ за 28 милиона евра. Нажалост, од те најављене инвестиције неће бити ништа. Још пре неколико месеци истекао је и предуговор који је потписан између града, Владе и „Ал Дахре“.

Бивши градоначелник Београда

Драган Ђилас