Грешка у закону зауставила експлоатацију бигра

Због административне грешке у формулацији закона, у Србији скоро две деценије није дозвољена експлоатација бигара, или сиге - природно декоративног камена, све траженијег у архитектури.

То је разлог зашто Србија увози, уместо да извози камен од кога су саграђене све српске средњевековне цркве, од кога се праве фреске и данас граде цркве и манастири, и кога траже купци из Аустрије, Немачке, Француске, Швајцарске и суседних земаља.

Директор удружења "Камен Србије" Зоран Ђајић објашњава за Тањуг да се пре 20 година "неко досетио" да у закону о природним добрима напише да бигар не може да се експлоатише јер је природно добро, иако је у питању минерална сировина.

"То што тог камена у већини има на местима где су извори, водопади, врела, који су проглашени за заштићено природно добро, не значи да је бигар надругим местима природно добро", додаје Тањугов саговорник.

Углавном, због те грешке у законској формулацији, већ 20 година Србија не само да не може да увози бигар, већ не може да га извози.

"Та грешка мора да се исправи", поручује Ђајић. "Ако је држава дозволила експлоатацију камена, песка, шљунка, олова, цинка и бакра, треба да дозволити и експлоатацију бигра на местима где нема природно заштићених добара."

Дешавало се, каже, да грађанин Србије који на свом имању имају бигар, желе да га експлоатишу, али када затраже дозволу од Завода за заштиту природних добара добију забрану уз образложење да је камен проглашен за природно добро.

У Србији ипак данас има неколико локација на којима се експлоатише бигар, каже Ђајић, при чему нико те људе не пита зашто то раде, зашто ваде тај камен.

"Тако експлоатисан бигар не може да се извози, већ се продаје унутар земље за око 15 евра по метру квадратном, што је дупло нижа цена од увозне", каже Ђајић. Србија бигар највише увози из Јајца у Босни и Херцеговини, и то по цени од 30 евра по метру квадратном.

"Ни једна земља нема бигар у великим количинама, па ни Србија, али могли бисмо да га извозимо, а не да га продајемо у сопственој земљи дупло јефтиније од увозног и то све због грешке у формулацији", наглашава Ђајић.

Он додаје да би тај камен могао одмах да се извози, и наводи да се удружењу "Камен Србије" јављају купци из Аустрије, Немачке, Француске, Швајцарске и суседне Бугарске, где су чак прецизирали да им је потребан један шлепер седмично.

"Не можемо да им на то одговоримо, јер Србија званично нема каменолом бигра. А, то значи да не може да се извезе, јер да би се извезао треба да има папир о пореклу камена, а такав документ не може тренутно нико да добије", објашњава Ђајић.