МЛЕКО је свима "прекипело". Збуњени и уплашени због повећаног присуства токсина у овој намирници, потрошачи истичу да је одлука о враћању старих граница исхитрена и да никоме не иде у корист. Млекари и фармери, с друге стране, тврде да је стари правилник једино могуће решење које ће ублажити милионске штете.

На скупу у петак у Привредној комори Србије стручњаци се слажу да је млеко у Србији здраво и безбедно за употребу, и није било потребно подизати толику прашину око присуства афлатоксина. Истичу да ће највећу штету од читаве афере претрпети домаћи произвођачи сточне хране, млека и млечних производа.

- Главни проблем је што правилници о храни за животиње и о млеку и млечним производима нису усаглашени - рекао је Жељко Брозовић, секретар Удружења за пољопривреду ПКС. Не постоји ни референтна национална лабораторија у Србији. Према првим проценама, месечна штета због ситуације са афлатоксином износи 50 милиона евра.

Према речима Слободана Петровића, генералног директора "Имлека", измена правилника о дозвољеној количини афлатоксина у млеку је исправна и једино је могуће решење у овом тренутку.

- Није једини пут, и није да само Србија враћа неке своје прописе на претходне границе - рекао је Петровић. - Правилник није промењен због "Имлека", већ зато што два прописа нису усклађена.

Произвођачи су тако доведени у немогућу ситуацију. Грубе процене показују да ће "Имлек" и "Суботичка млекара" имати губитак од 10 милиона евра. Враћање старих граница сигурно неће утицати на извоз млека из Србије, јер ће се произвођачи трудити да ниво афлатоксина буде и испод 0,05 микрограма по килограму. Прошлог викенда забележен је пад продаје "Имлекових" производа од 50 одсто, али наша млекара ни у једном тренутку није прекинула откуп млека од фармера.

Удружења потрошача, међутим, критикују најновију одлуку Министарства пољопривреде. Кажу, јавност је морала од првог дана да буде детаљно обавештена о свему што се дешава са млеком.

- Изненађен сам одлуком Владе Србије, мислим да је она исхитрена, изнуђена и није заснована на реалним потребама и интересима Србије - тврди Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. - Недопустиво је што није објављена комплетна листа спорног млека, како би потрошачи видели код којих је то тачно произвођача било "вишкова" отрова. На тај начин Влада штити лоше и неодговорне произвођаче, а они који раде исправно биће уништени, мада су значајна средства уложили у квалитет својих производа.

И Едина Попов, председник УО Асоцијације потрошача Србије увођење "нових", старих стандарда у млечној индустрији сматра лошим потезом државе. За Србију је то знак да није спремна и способна да испуњава европске прописе, указује Попова и додаје да тај проблем не сме бити пребачен у политичке сукобе.

НЕСТАШИЦЕ У ЦРНОЈ ГОРИ? Петар Ивановић, министар пољопривреде саопштио је у петак да Црна Гора не обуставља увоз млека из Србије, али да инсистира на поштовању домаћих закона. - Млеко које буде имало веће учешће афлатоксина од оног прописаног нашим законом неће ући у Црну Гору - поручио је министар Ивановић. У Унији пољопривредних произвођача кажу да се у црногорским млекарама дневно произведе 60.000 литара млека, а да се увози још 80.000 литара, што значи да би могао да се појави дефицит. (Б. Р.)

ДОЗА АФЛАТОКСИНА 0,12 МИКРОГРАМА

НА РАФОВИМА у продавницама и после повлачења млека загађеног афлатоксинима, остало је млеко које је имало овај токсин у већој концентрацији изнад тада дозвољених - истакао је у петак Бранислав Бугарски, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу, представљајући резултате анализа узорака млека у две референтне лабораторије у Немачкој. Бугарски је објаснио да је на анализе у лабораторије МУВА Кемптен из Баварске и "Милкпруфринг" из Баден Виртемберга, послато 25 узорака млека, од којих је 16 узето 25. фебруара.

- У обе лабораторије послати су такозвани слепи узорци млека узети 20. и 25. фебруара - прецизирао је Бугарски. - Резултати из немачких лабораторија, рађени по ЕЛИСА методи, указују да је концентрација афлатоксина М1 повишена у односу на стандарде који су важећи у Европској унији, односно, у узорцима је пронађено од 0,10 до 0,12 микрограма афлатоксина по килограму.

Влада Војводине, додао је Бугарски, сматра да решење проблема треба тражити у раду са пољопривредницима и помагати им да остваре европски стандард у квалитету млека. (Н. С.)

У БУГАРСКОЈ СТАНДАРДИ ЕУ

АМБАСАДА Бугарске у Београду демантовала је у петак информацију објављену у српским медијима да је, према бугарским стандардима, дозвољена количина афлатоксина у млеку 0,5 микрограма по килограму. У складу са том регулативом ЕУ, допустива количина афлатоксина у млеку на бугарском тржишту је 0,05 микрограма по килограму млека, наводе из бугарске амбасаде.