ОТКУП млека са 12 фарми у Србији у понедељак је због повећаног нивоа афлатоксина заустављен, одлуком Ветеринарске инспекције.

Министарство пољопривреде предложиће Влади Србије да се фармама које су „затворене“ подели по 300 килограма кукуруза по грлу, као и одговарајућа количина зеолита. Предлаже се и да индустрија млека преузме све млеко са фарми без обзира на његов квалитет, а да све сумњиве количине буду уништене. Бесплатан кукуруз добиће и произвођачи чије је млеко безбедно, а премије ће добијати сви фармери без обзира на то да ли је у њиховим узорцима пронађена већа доза афлатоксина или не.

- Инспекција је досада затворила 12 фарми са којих се откупљује сирово млеко, због повећаних количина афлатоксина - тврди Сања Челебићанин, начелница Управе за ветерину Министарства пољопривреде. - Контрола свих фарми и сточне хране још је у току, јер њих има јако много, око 300.000, али су нас млекаре послушале и набавиле брзе тестове за испитивање млека на месту откупа.

Она је објаснила да ће ти уређаји омогућити да се на лицу места установи присуство афлатоксина у млеку, а у том случају, млекара ће одмах обавестити инспектора који ће извршити проверу и забранити промет млека и хране за животиње, уколико је потребно.

РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ млека које смо урадили, као и анализе сточне хране, које тек радимо, могу јавности да презентују само наручиоци овог посла, односно, покрајински Секретаријат за пољопривреду, али и Министарство пољопривреде, истичу на новосадском Институту за прехрамбене технологије. - Ми можемо да урадимо анализе узорака које нам доставе сви они који желе да виде каквог су квалитета - каже др Јованка Левић, директор овог института. - Србији, међутим, недостаје системско решење, односно, мониторинг који би „покривао“ целу државу, и то целе године. Сада смо у ситуацији да се „ад хок“ анализама утврђује присуство афлатоксина, прво, пре неколико месеци у кукурузу, а затим и у млеку.

- Циљ је да сумњиво млеко буде на време искључено из промета и да не стигне до продавница - тврди Челебићанинова.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Дејан Крњаић каже да би сво млеко за које се сумња да има садржај афлатоксина изнад дозвољеног, требало да је повучено с рафова, а за оне млекаре које нису то учиниле казне ће бити драстичне.

- Сам произвођач млека је дужан да повуче из промета те серије које је добио од државе - каже Крњаић. - Ветеринарска инспекција већ неколико дана контролише да ли је то и учињено. Консеквенце по произвођаче који нису поступили по упутству Министарства биће драстичне. Наш систем се практично своди на контролу самоконтроле произвођача, односно, инспекције врше надзор како раде фабрике.

И Влада Војводине започела је у понедељак испитивање квалитета сточне хране и млека на присуство афлатоксина М1, а узимање узорака радиће Научни институт за прехрамбене технологије из Новог Сада.

- По добијању резултата анализе узетих узорака радна група ће дати препоруке за побољшање квалитета сточне хране. Како би помогла пољопривредницима, Влада Војводине ће сносити трошкове узорковања и анализа сточне хране и млека - пише у допису покрајинске владе. - У сарадњи с Централном асоцијацијом произвођача млека Војводине, малим произвођачима ће бити набављени адсорбенси, а по потреби и квалитетна сточна храна из робних резерви.

ЗЕОЛИТ БРИШЕ ТОКСИНЕ ПРОБЛЕМ повећане количине афлатоксина у млеку, може се, како тврде професори са Пољопривредног факултета у Новом Саду, решити релативно једноставно, додавањем адсорбената у сточну храну. Ове материје, наиме, вежу ове канцерогене микотоксине, и не дозвољавају им да се појаве у млеку. Најпознатији адсорбенти, који могу да буду неоргански, органски и микробиолошки, пре свега су активни угаљ, минерали зеолит, бентонит, каолин, екстракти ћелија зида квасца, па и смоле... - Сваки од ових адсорбената има своје боље или лошије особине, а сви су доступни на тржишту - каже проф. др Драган Гламочић. - Када се додају у прописаним количинама, у зависности од тога који се користи, могу да повећају цену исхране, дневно, по грлу, од три па до 16 динара.

А паори истичу да једино квалитетно решење за проблем повећаног садржаја афлатоксина у млеку може да буде повратак „старог“ правилника, који предвиђа да у млеку може да буде 0,5 микрограма афлатоксина по литру, уместо актуелних 0,05.

- Правилник, који регулише количину афлатоксина у млеку, промењен је пре мање од две године, али ту промену нису пратили правилници који регулишу количину афлатоксина у сточној храни - објашњава Јосип Дулић, фармер из Ђурђина, код Суботице и потпредседник Централне асоцијације произвођача млека Војводине. - Због ове нелогичности, налазимо се у апсурдној ситуацији. Решења, која предвиђају да држава откупљује млеко са вишком афлатоксина, односно да од њега производи млеко у праху могу да буду само краткорочна.

Фармери тврде и да, уколико се млеко буде уништавало, без одштете, то ће бити кобно по њих, пошто је ова година и иначе, због суше, и високе цене сточне хране, изузетно тешка.

Са проблемом канцерогених супстанци у млеку, хрватска влада се ових дана суочава на више начина. Све количине млека са повећаним нивоом афлатоксина, од хрватских фармера откупиће држава и то млеко ће бити искоришћено за производњу биогорива. И код сумњиве сточне хране, Хрватска ће понудити помоћ пољопривредницима, заменом за здрав кукуруз.