СРБИЈА је, од четвртка, у групи високоричних земаља. И не само то, тренд који најављује највећа бонитетна кућа на свету "Дан и Бредстрит" је да ће доћи до даљег погоршања.

Главни разлози за то што смо ушли у групу у којој већ неко време борави Грчка јесу успорени привредни раст и растући фискални дефицит.

Како објашњавају у кући "Ратинг", а која заступа интересе "Дан и Бредстрита" у нашој земљи, ова рејтинг агенција је смањила државни рејтинг Србије, јер је земља са растућим буджетским минусом, а који је у периоду од јануара до јула достигао вредност од 111,2 милијарде динара.

- То значи повећање од 32 одсто на годишњем нивоу, односно за само првих шест месеци - 79 одсто планираног минуса за целу годину - објашњавају у "Ратингу".

У образложењу одлуке да нас прогласе "високоризичним" наводи се и да је раст дефицита последица два фактора - прво је нерационално трошење претходне владе уочи мајских избора, а друго је то што су приходи нагло опали због успореног привредног раста.

ГОРИ САМО БОСАНЦИ ОД европских земаља у групи високоризичних земаља заједно са Србијом су Грчка, Русија, Азербејджан, Грузија, Казахстан и Украјина. У регији и даље највећи рејтинг имају Словенија и Хрватска које припадају земљама са благим ризиком, а за њима следе Бугарска, Македонија, Румунија, Албанија и Мађарска као земље умереног ризика. Нижи рејтинг од Србије у региону има само БиХ која је оцењена као земља веома високог ризика.

- Без чврсте одлуке да се јавне финансије ставе под контролу, дефицит у овој години достићи ће више од шест одсто БДП - упозоравају у овој бонитетној кући. - С друге стране, то ће повећати акумулирани јавни дуг до краја године на више од 57 одсто БДП-а, што је далеко изнад горње границе од 45 одсто, коју је Влада поставила.

Нова влада ових дана подноси Скупштини ребаланс буджета који је усмерен ка повећању прихода, пре свега растом ПДВ-а са 18 одсто на 20 одсто, пореза на корпоративну добит са 10 одсто на 12 одсто, као и повећањем акциза и стопа пореза на доходак.

- Мало је вероватно да ће влада значајније смањити потрошњу, јер из политичких разлога одбија да смањи пензије и плате у јавном сектору, а најављен је и програм субвенционисаних кредита привреди у вредности од милијарду евра - кажу у "Дан и Бредстриту".

Иначе, кредитни рејтинг сваке државе важан је за све потенцијалне улагаче, али и за кредиторе. Јер, што је кредитни рејтинг нижи, за толико расте и ризико премија, а што значајно поскупљује зајмове које узима држава, али и привреда.