ОД некадашњих тридесетак, на Колубари ради једино Јолића воденица у Лајковцу, подигнута пре више од два века. Још у турско доба, организована по принципу поредовника - сувласника, била је практично претеча данашњих акционарских друштава. Од тада, све до сада, тачно се зна колико ујма (данашњих дивиденди) од брашна, сваком поредовнику припада.
Јолића воденица три пута је премештана, јер је остајала на сувом, због тога што је Колубара мењала ток. На садашњем месту налази се 111 година. Звала се, прво, Чанчаревића воденица, али је, кад је премештена на садашњу локацију, власник земље захтевао да му припадне један воденички камен и да се назове Јолића воденица.
- Поредовнички односи, тада утврђени, преносе се с колена на колено, ево, више од два столећа. То је почетак акционарства у Србији, јер су поредовници заправо акционари - каже Радисав Чанчаревић, управник Јолића воденице. - Поредовници, а сада их има 28, тачно знају своје обавезе, али и колико им, зависно од власништва, “акција” у воденичком камену, припада ујма од самлевеног брашна. Кад је пресељена на садашњу локацију, воденица је имала само седам поредовника. Бивало их је својевремено и 42, али су многи, нарочито они старији, свој удео у камену продавали.
Чанчаревић, чији је деда Велисав био први поредовник, управник је Јолића воденице од 1971. године. Објашњава да се сваке године, али и чешће, зависно од потребе, одржавају скупштине поредовника, на којима се сувласници договарају о ономе шта треба на воденици да се поправи, колико новца да се уложи... Пре скоро две деценије били су принуђени да туже државу због тога што је пројекат регулације Колубаре кроз Лајковац предвидео рушење воденице. Победили су на суду, и воденица и данас меље жито.
- Јолића воденица има седам каменова. Сваки камен подељен је на четири литре. Опет, литра има 100 драма. Поредовник који има литру, има право да сваког месеца седам дана и ноћи узима ујам од самлевеног брашна или јарме на том камену - каже Чанчаревић. - У воденици сваки месец је фебруар, траје 28 дана. Тако, онај чији ред за ујам падне уочи нове године добије у брашну, практично, 13 плату у фирми. Самлевено брашно смешта се у купац, који захвата 20 килограма. За ујам се узима једна порција, око осам одсто количине брашна из сваког купца.
Кад је вода добра, вели Радисав, дневно у воденици може да се самеље до две тоне јарме, односно тона брашна. У Јолића воденици брашно меље свих 18 села у лајковачкој општини, али неретко наврате и из далека.
- Чим се помену воденице, одмах се помисли на вампире, на чувеног Саву Савановића који воденичарима, у глуво доба ноћи, сиса крв. А воденице су, заправо, озбиљно организоване, оне су приватно власништво које чак ни комунистички режим није могао да уништи и преведе у задругарство или самоуправљање - каже Чанчаревић. - Није, свакако, ни у односима поредовника увек све потаман. Бивало је, додуше ретко, да смо поједине поредовнике, због неизмирења обавеза у новцу или натури, тужили суду. Свака одлука на скупштини поредовника строго се поштује. Зато су воденице кроз разна времена и режиме опстале до данашњих дана.

ДЕЛОВИ

ВОДЕНИЧКИ камен има чак 42 дела, између осталог, лакомице, мртвицу, бронзу, клинове, руду, вретено, устанац, преслицу, паприцу, горњи и доњи камен, кош, кључаницу, звоно, мучњак, полуге, поп, уставу, кобилу, воденичко коло, зумбу, сучивицу, порцију, купац, чакљу - набраја Радисав Чанчаревић. - Пар каменова, горњи и доњи, укупно су тешки око 600 килограма, коштају до 1.000 евра, могу да трају и две деценије. За воденицу се користи специјални камен којег има у околини Трстеника. Такозвани, камен добрињац најбољи је, примера ради, за млевење пројиног брашна.


БИЛО 36 ВОДЕНИЧАРА
ОД 1936. године, до данас, било је 36 воденичара. Најдуже, 13 година, воденичар је био Величко Пауновић из Рубрибрезе. Од септембра прошле године воденичар је Аца Белонић (56) из Земуна. На питање, откуд Земунац на Колубари, у воденици, Аца кроз смех одговара да га је, с обзиром на то да је био бродар - вода донела.