НИШ - Гњилански радијатори познати широм бивше Југославије сада се производе у Нишу. На њима раде готово исте екипе стручњака које су до 1999. године радиле на Космету, али се читав производни циклус одвија у потпуно новим халама, на обалама Јужне Мораве, на само десетак километара од Ниша.
- Нисмо ни сањали да ћемо после доласка Американаца морати да напуштамо Косово, али смо веома брзо протерани са наше земље, из наше фирме која је годинама важила за једну од најуспешнијих у старој Југославији - са доста сете у гласу каже Милорад Дурлевић, генерални директор “Југотерма”. - Остали смо без игде ичега. Али, нисмо седели скрштених руку. Уз помоћ пословних партнера из иностранства добили смо машине, изградили халу и пословну зграду и поново почели да производимо оно чиме смо се и раније поносили - челичне панелне радијаторе.

ОСТАВИЛИ БОГАТСТВО
У “Југотерму” тврде да су у Гњилану оставили читаво богатство. Припремајући се за офанзивни наступ на тржишту, непосредно пре бомбардовања, набављен је репроматеријал за око 600.000 швајцарских франака и око 2.700 тона лима, што је омогућавало несметану производњу за период од неколико година. Фабрика је била опремљена готово до савршенства.
- У Ниш смо дошли без игде ичега - подсећа директор Дурлевић. - Наш једини капитал којим смо располагали били су наши готови производи у продавницама, као и неколико камиона. Све је то вредело око 800.000 марака и било довољно тек да се набави земљиште, изгради један магацин. Онда смо се обратили партнерима у Чешкој и Немачкој и од њих добили машине и новац којим смо наставили градњу фабрике и започели производњу.
Фабрика у Нишу представља само 30 одсто капацитета оне из Гњилана у којој је некада радило око 700 радника, од чега је Албанаца било 164. Данас Србима није дозвољено да кроче у своју фабрику у Косовском Поморављу.
- Сва је срећа да смо последњих година пред сукоб на Косову изградили три нова погона у селима око Гњилана, од којих два и данас раде - напомиње Мирослав Дурлевић. - То су наши погони у селима Жегра, где ради око 80 људи и Будвига, где је запослено око 50 људи. Погон у Новом Брду је готово завршен, али он не ради.

ПЛАТЕ НИСУ ПРОБЛЕМ
У фабрици у Нишу ради стотинак радника. Половина њих дошла је са Косова и Метохије, а другу половину чини локално становништво. Нова фабрика има око 5.000 квадрата. Радници просечно зарађују од 8 до 9 хиљада динара.
- Плате за нас нису проблем - каже директор Дурлевић. - Ми исплаћујемо и оне који раде у Нишу, као и оне из погона на Косову и Метохији, али и све остале који су некада радили у “Југотерму” па због протеривања остали без посла. Апсурд је што морамо да плаћамо порезе и доприносе за оне који не раде. Држава би могла да нас ослободи те обавезе и покаже да води рачуна о нама из привреде.
Руководство “Југотерма” указује на чињеницу да су у нишком крају одлично примљени и да су имали пуно разумевање руководства мерошинске општине на чијој се територији налази фабрика. Сви послови око дозвола су завршавани у рекордно кратком року.
У фабрици планирају да поставе нову, модерну линију за производњу радијатора, какве на Балкану нема. Она би требало да ради у две смене, а да ангажује само 30 радника.
Иначе, у “Југотерму” се припремају и за приватизацију. Најављено је да ће се фабрика приватизовати путем аукције. Сасвим је извесно да ће се међу купцима појавити и конзорцијум радника. Хоће ли у надметању за једну овако модерну фабрику успети и да победи остаје да се види.
- Није страшно ако и изгубимо - каже директор Мирослав Дурлевић. - Нека држава прода оно што је њено, а ми ћемо опет да градимо нову, приватну фабрику. Сигурно је да стајати и молити Бога за помоћ - нећемо.

ПРИВАТИЗАЦИЈА
ГНЈИЛАНСКИ “Југотерм” процењен је непосредно пре ратних операција на око 30 милиона евра. Међутим, у овом тренутку 85 одсто те имовине у рукама држе Албанци, а УНМИК је започео процес приватизације у којем Срби не учествују.