КАДА су ми саопштили да имам аденокарцином Ц349, свет се срушио. Све се у секунди усковитлало, експлодирало па - стало. Одједном више ништа није било важно. Цео живот, и ово досад, и оно што је преостало, скупио се у три речи - имам рак плућа.

Од овог суровог сазнања, и осећања болешћу пораженог, Братислав Антанасковић (60), електротехничар из Крушевца, прошао је три циклуса имунотерапије, шест циклуса хемиотерапије и 25 зрачења. Онда се у тунелу појави и зрачак наде. Добро је поднео све терапије, тумор се смањио.

Тумор је обуздан. Братислав се сад осећа добро. У јануару ће две године откако му је на рендгену, после претрага због упорног кашља, на плућном крилу откривен тумор величине 13 са 11 центиметара. Превелики, и на баш незгодном месту, одмах до аорте, да би се и помишљало на операцију.

- Прва терапија је била имунотерапија - прича Братислав. - То је срећа у несрећи, јер не могу сви пацијенти да добију ову линију лекова. Већ после друге терапије тумор се упола смањио. Због проблема са јетром, нисам могао да наставим са имунотерапијом, али уверен сам да ме је највише она, а онда и друге две, спасла.

Прочитајте и:Obeleženo 110 godina vojne infektologije

Са истом ситуацијом у каквој се Братислав нашао, дневно се суочи 16 становника Србије. Од рака плућа, сваког дана умре 13 становника. То је, упозоравају онколози поводом новембра, месеца борбе против рака плућа, колико последица агресивне природе ове болести, толико и чињенице да заостајемо са терапијама.


За већину оболелих прва линија лечења су зрачење и хемиотерапија Јарослав Пап/Танјуг

МЕДИКАМЕНТИ ПОСЛЕ НОВЕ ГОДИНЕ ЈОВАНА Симановић Миловановић, директор сектора за лекове РФЗО, каже да је Централна комисија за лекове донела одлуку и да се преговара са фармацеутским кућама око иновативне терапије за карцином плућа. Први лекови ће се наћи на листи која излази око Нове године. Терапију пацијенти могу да очекују од два до три месеца касније, након спровођења јавне набавке.

- Сваки четврти пацијент који уђе у Клинику за пулмологију Клиничког центра Србије, има карцином - каже професор др Виолета Михаиловић Вучинић, директор. - Само ове године смо открили 1.300 нових малигних тумора.

Доктор Горан Стојановић из Института за плућне болести Војводине, управник Клинике за пулмолошку онкологију, каже да је у Војводини од 2010. године откривено 11.880 случајева рака плућа. Бар трећина била је у четвртој фази болести, кад шансу да преживи пет година има до 10 одсто оболелих.

- Зато се боримо да болест "ухватимо" у првој или другој фази, када можемо да очекујемо да ће сваки други преживети бар пет година - каже др Стојановић. - Имамо мало бронхоскопских центара. Идеја је да, као што се некад покретним рендгенима откривала туберкулоза, сада мини-скенерима на терену снимамо плућа, прво старијима од 50 година са 25 година пушачког стажа.

Карцином плућа је болест са лошом прогнозом, а нове терапије, које продужавају живот, у Србији се већином обезбеђују из донација.

- Код нас је ове године имунотерапију примало 25 пацијената - каже др Наталија Самарџић, начелник Дневне болнице Клинике за пулмологију КЦС. - Сигурно је да би било бар 200 пацијената годишње за ову терапију само у првој линији.

Србија је друга у Европи по смртности од карцинома плућа, са око 6.000 новооболелих годишње, и 4.600 умрлих.

- Нове терапије омогућавају да пацијент живи са једном таблетом дневно, а ако болест напредује са две - каже др Даворин Радосављевић, медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије. - Корист коју имамо од нових терапија само пре неколико година била је незамислива, и сви очекујемо да ће нови лекови, које је стручна комисија препоручила, бити доступни пацијентима у Србији.

Танјуг/СТР


ЛЕКАРИ ВМА НАЈАВИЛИ ПРОШИРЕЊЕ ЛИСТЕ ЛЕКОВА: НОВА НАДА И ЗА БОЛЕСНЕ ОД МЕЛАНОМА

КОМБИНОВАНА циљана терапија за пацијенте оболеле од меланома, до краја године требало би да се нађе на листи лекова о трошку РФЗО. Следећа ставка биће проширење листе индикација за овај лек, након чега ће он бити доступан и превентивно, како би спречио повратак и погоршање болести.

Ове новине најавили су лекари Војномедицинске академије у Београду, на данашњој конферецији поводом будућег регионалног конгреса посвећеног меланому.

- Током децембра, требало би да се на листу лекова стави комбинована циљана терапија - каже за "Новости" проф. др Жељко Мијушковић, специјалиста дерматовенерологије на ВМА. - Она има мање нежељених ефеката и продужава живот знатно више него лекови који су тренутно доступни. Цена није већа него за терапије које се сада користе.

Код пацијента који су имали метастазе, завршили лечење и немају активну болест, доказано је да комбинована циљана терапија која се даје превентивно током годину дана, може да спречи поновно јављање болести.

- Следећи приоритет током наредне године јесте прошириње листе индикација, тако да ће пацијенти користити ову терапију превентвно у одређеним фазама болести, како се меланом не би поново вратио - каже проф. др Лидиија Кандолф Секуловић, начелник Клинике за кожне и полне болести ВМА.

А. ВАСИЋ