Унапређење здравствених политика и здравственог система један је од циљева који је могуће остварити једино сарадњом и конструктивним дијалогом представника државних институција, Министарства здравља и РФЗО, као и представника привреде, речено је данас на конференцији "Иновације и дигитализација у српском здравству".

Прочитајте још: Новина у здравству: Деци сензори за мерење шећера у крви о трошку РФЗО

Током панела, Одбор за здравство Нордијске пословне алијансе представио је концепт здравствене заштите - "Здравље засновано на вредности", који би омогућио да се већи број пацијената лечи иновативним терапијама, док би истовремено држава кроз Републички фонд за здравствено осигурање финансирала само терапије које доносе вредност како за пацијента тако и за државу и друштво у целини.

Како је објашњено, предложени модел примењује се у нордијским земљама, али би за српско здравство значио већу ефикасност у лечењу пацијената, више доступних иновативних терапија и бољу контролу буџетских средстава у реалном времену.

Прочитајте још: Нова нада за рођене без ушне шкољке

Учесници конференције сагласни су да су Министарство здравља Србије и РФЗО последњих година направили напредак после вишегодишњег застоја у увођењу нових иновативних терапија.

Такође, речено је и да држава улаже значајне и видљиве напоре да иновативне терапије постану доступније пацијентима у Србији, а оно што је потребно како би се нови концепт увео јесте да се упостави систем где се исходи лечења прате и идентификују медицинских поступци и терапије који дају жељене резултате, односно и они који не оправдавају своју цену и уложени труд и које држава више не треба да финансира.

Директор Новартис онкологије Филип Жорић истакао је да иновативне терапије најкраће речено значе живот.

У том смислу, навео је пример да у Србији постоје иновативне терапије за један подтип рака дојке, али да око 80 одсто пацијенткиња са узнапредовалим карциномом и даље нема доступну иновативну терапију.

"Управо би модел ''Здравља заснованог на вредности'' омогућио да уз нове иновативне лекове може да се лечи значајно већи број пацијената, и то истим новцем којим држава располаже", казао је Жорић.

Према његовим речима, држава и индустрија иду ка истом циљу због чега је похвалио напоре Министарства и Фонда да нове терапије учине доступним пацијентима у Србији.

Извршни директор Нордијске пословне алијансе Андреја Павловић додао је да је врло интересантно да скандинавске земље имају јако висок ризик обољења од канцера, али су на самом дну по смртности због чега од њих можемо доста да научимо.

"Њихови буџети, наравно, не могу да се пореде са нашим, али има ствари које из њиховог система врло успешно можемо да имплементирамо и у Србији. У том циљу, наш Одбор за здравство поџава напоре Министарства здравља и РФЗО-а у домену увођења иновација, дигитализације и залаже се за увођење концепта ''здравља заснованог на вредности'' и модела посебних уговора за лекове, као једно од решења које ће отворити врата новим терапијама, али на начин да раст трошкова стави под контролу и буде предвидив", рекао је Павловић.

Директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић нагласила је да су развојем биолошких лекова и генске терапије трошкови за лекове драстично порасли у последњих двадесет година.

"Тендеција даљег раста постоји, а глобални изазов је како обезбедити терапију, учинити је доступном пацијентима, а омогућити одрживо финансирање здравствене заштите. Са високим ценама лекова боре се и економски много напредније земље од нас, те то не представља само проблем у Србији", казала је Радојевић Шкодрић.

Примера ради, додаје, пре 20 година најскупља терапија је износила око 15 хиљада долара, а данас најскупљи лек кошта 2,1 милиона долара.

"Омогућавање доступности иновативне терапије је препознато као потреба и континуитет у стављању иновативне терапије на Листу лекова је свакако циљ, што показује да се на Листу лекова стави неки иновативан лек у оквиру располозивих финансијских средстава", рекла је Радојевић Шкодрић.

Директорка компаније АстраЗенеца Ксенија Пурковић навела је да је приметан помак како у дијалогу са институцијама тако и у доступности иновативних терапија пацијентима у последњих неколико година.

"Ово је посебно случај у области онкологије, односно карцинома јајника и дојке", казала је Пурковић и додала да су компаније спремне да активно раде са представницима Министарства здравља и РФЗО на даљем унапређењу регулаторног оквира са посебним акцентом на посебне моделе уговора који би могли да додатно потпомогну доступност терапија и смање заостатак који Србија има у односу на неке земље региона.