НАША земља није могла да подигне паре са рачуна мешовитих банака СФРЈ у иностранству, јер смо били под санкцијама. Новац је могао да се диже само по посебној процедури, за лекове и у хуманитарне сврхе, уз одобрење УН, рекао је за "Новости" Верољуб Дугалић, бивши савезни министар финансија, данас професор Економског факултета у Крагујевцу, коментаришући оптужбе Загреба да је Србија потрошила 148,5 милиона долара са рачуна СРФЈ.

Исто ово потврдили су нам и у Народној банци Србије, где су прокоментарисали да су последње изјаве хрватских званичника "неосновани притисак и последица нереалних очекивања хрватске стране" у вези са састанком Сталног мешовитог комитета за питања сукцесије, који је, после четири године, одржан 13. новембра, у Загребу. Проблем је и у томе што Хрвати хоће да деле паре, али не и дугове!

Према тврдњама државног секретара хрватског министарства спољних послова Андреје Метелко Згомбић, Загреб ће од Београда тражити 148,5 милиона долара, које је Србија наводно потрошила од укупног сукцесијског новца на рачунима мешовитих банака. Према писању хрватских медија, у тренутку распада земље на девизним рачунима налазило се 645,55 милиона долара. Новац је требало да поделе државе наследнице, а Хрватској би, по тој рачуници, припало 23 одсто, односно 148,5 милиона. Међутим, Србија је наводно изашла са податком да је остало само 56 милиона. Медији у Загребу тврде да је заједнички новац током деведесетих коришћен за плаћање иностраних дугова фирми из Србије.

Прочитајте још - Хрватска тражи од Србије 148,5 милиона долара

- Тврдње које је изнела гђа Метелко Згомбић нису тачне - додају из НБС. - У Споразуму о питањима сукцесије јасно је потврђено да се деле искључиво расположива средства, а износ од 645,55 милиона евра представљао је књиговодствено стање које су утврдили сукцесори на основу увида у документацију. Највећи број мешовитих банака је у време и након закључења Споразума отишао у стечај или ликвидацију, и јасно је било већ тада да износ који представља књиговодствено стање неће бити у потпуности намирен. Зато је у споразум унета одредница да се дели расположиво - кажу у НБС.

Верољуб Дугалић / Андреја Метелко Згомбић


Они подсећају да је Загреб последњи, под притиском међународне заједнице, тек 2004. ратификовао Споразум о сукцесији. Такође наводе да за 20 година није понуђен ниједан доказ да је Београд трошио заједничка средства бивше државе, посебно с обзиром на то да је Србија била под санкцијама. Како кажу, код појединих мешовитих банака (које су се налазиле у Аустрији, Енглеској, Француској итд.) структура је била таква да су већину власника чиниле управо банке из Хрватске и Словеније, па би за евентуално умањење новца требало њих питати.

До сада су, иначе, расподељена средства у четири мешовите банке у износу од око 107 милиона долара. Стечајни поступци код појединих мешовитих банака и даље трају и не може се предвидети степен извесности наплате потраживања бивше СФРЈ. Иако су спремни да деле расположива средства, представници Хрватске не желе да учествују у подели заосталих дугова СФРЈ, кажу у НБС:

- Дуг према бившој Чехословачкој Србија је, због одбијања да се разговара о овој теми 12 година, билатерално регулисала с чешком страном у проценту који јој припада према Споразуму о сукцесији.

Дизањем прашине Загреб је покушао да скрене пажњу са питања имовине наших компанија, које је Хрватска буквално национализовала, а чија вредност далеко превазилази вредност средстава у мешовитим банкама. У НБС кажу да ће српска страна на овоме посебно инсистирати.

Народна банка Србије Фото А. Стевановић


ОТЕТА ИМОВИНА ВРЕДНА ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА

ВЕЋ две деценије око 180 овдашњих фирми потражује некретнине вредне две милијарде евра по хрватском приморју и већим градовима. Такође, око 50.000 Срба из Хрватске од те државе потражује имеђу 800 милиона и милијарду евра на име неисплаћених пензија из деведесетих година прошлог века.