ПОТРОШЊА антибиотика у Србији, која је по нерационалној употреби ове групе лекова дуго била међу неславним рекордерима у Европи, додатно је смањена за годину дана за 7,25 одсто. Сада антибиотике пијемо за 37,6 одсто мање него 2015. године.

Прочитајте још: НЕЖЕЉЕНА ДЕЈСТВА АНТИБИОТИКА: Како да се заштитите?

На 1.000 становника троши се 22,75 дневних доза ових медикамената, показују резултати званичне анализе потрошње антибиотика у Србији, која се објaвљује у оквиру Мреже за праћење антимикробних лекова (AMC) Светске здравствене организације. Године 2015. трошили смо 36,5, наредне 30,03, а 2017. - 24,53 дневних доза на 1.000 становника.

- Анализа потрошње антибиотика у 2018. години показала је да су лекари у великој мери рационално прописивали ове лекове, а грађани поштовали препоруке да не користе антибиотике без савета стручњака - каже професорка др Милица Бајчетић, национални кореспондент Мреже за потрошњу антимикробних лекова Светске здравствене организацијe. - Тако су издавање и куповина ових лекова сада знатно мањи у односу на раније године.

Професорка Бајчетић каже да се досадашње активности Министарства здравља на смањењу нерационалне потрошње антибиотика, започете 2015. године, могу сматрати врло успешним, с обзиром на то да је потрошња смањена за више од трећине.

- Нерационална употреба антибиотика и отпорност бактерија која се јавља као последица тога, озбиљан су проблем - каже проф. Бајчетић. - Предузетим мерама успели смо да 2018. године три пута смањимо удео тзв. недефинисане потрошње, односно промета антибиотика без рецепта или на рецепте издате у установама које нису у плану мреже РФЗО. Такав промет је са чак 55 одсто у 2015. смањен на 17 одсто у 2018. одсто.

Србија је 2015. године била на првом месту у Европи по нерационалној потрошњи антибиотика у дечјем узрасту. На 1.000 деце прописивано је до 1.500 доза антибиотика, а у скандинавским земљама 400 доза годишње.

- Изузетан резултат постигнут је у области лечења педијатријске популације: стопа прописаних антибиотика на 1.000 деце у 2018. години смањена је за 7,3 одсто у односу на 2015. годину - објашњава проф. Бајчетић. - Значајно је смањено прописивање антибиотика за обољења када антибиотик није ни био лек избора. Управо ово смањење стопе прописаних антибиотика код деце посебно је важно, с обзиром на то да је Србија донедавно била препозната као земља у којој се деци прописивало од три до пет пута више антибиотика него у Централној и северној Европи.

РЕЦЕПТ ПОД ПРИТИСКОМ ПАЦИЈЕНАТА

ДО 80 одсто антибиотика прописује се на примарном нивоу здравствене заштите, често без претходног антибиограма, па чак и за стања која ова група лекова не покрива. Тако су у 85 одсто случајева антибиотици прописивани и за стања која су у водичу Министарства здравља била наведена као индикације за које ову групу лекова не треба прописивати. Лекари су, међутим, подлегали притиску пацијената да је "боље да за сваки случај узму антибиотик".