Црква у у селу Кућанци у Славонији, у којој је крштен патријарх Павле и која је 1991. године срушена, обновљена је и биће освештана 16. новембра.


У родном селу некадашњег српског патријарха гради се и задужбина са музејом који ће бити посвећен њему.


Црква Светих апостола Петра и Павла у славонском селу Кућанци, код Доњег Михољца у Хрватској, подигнута је из темеља јер је минирана и потпуно уништена за време последњег рата. Драган Гаћеша, протојереј и парох кућаначки, најављује да ће 16. новембра освећењем храма бити обележено и 800 година аутокефалности СПЦ.


Долазак је потврдио патријарх Иринеј те још 12 архијереја.


Поред обновљене цркве, на родном плацу патријарха Павла биће изграђена кућа, иста као она у којој је рођен. На том имању налази се већ једна кућа која ће бити претворена у музеј, а поред ће бити изграђен и конак те црквица посвећења некадашњем поглавару СПЦ.


- Црква у којој је патријарх Павле крштен изграђена је 1928, али је пред поноћ, 20. децембра 1991. године, дигнута у ваздух. Остао је само звоник, који смо сада обновили и изградили нову цркву од темеља. То је био покушај да се изазове револт, али патријарх је био пре свега био човек неба, а не земље. Није забележено да је реч рекао о томе што је црква у којој је одрастао и где је крштен минирана - изјавио је Гаћеша.


Црква је обнављана скоро 10 година, а за освећење је изабран празник Ђурђиц, 16. новембра, дан након што се српски патријарх упокојио 2009. године.


Кућа у којој је рођен више не постоји, али је привредник Милија Костић из Чачка купио то имање и поклонио СПЦ. Ускоро би на њему, уз помоћ старих фотографија, али и сећања мештана, требало да буде изграђена идентична кућа као она у којој је живео тада Гојко Стојчевић.


Прочитајте и: Obnavljaju se kuća i imanje patrijarha Pavla


- На родном имању патријарха Павла обновићемо постојећу кућу. Она ће ће бити претворена у музеј посвећен патријарху. Имање је пространо и временом ће тамо бити подигнута задужбина. Његова родна кућа, црквица, конак за пријем деце из целог света и парк. Цело здање личиће на мали Призрен, јер је патријарх Павле најдуже био у Призрену као епископ рашко-призренски, од 1957. до 1990. године - наставља свештеник.


Кућанце су некада већином насељавали Срби, но данас је место пусто. Иако га ратна разарања нису директно захватила, део Срба је деведесетих отишао у Срем, а населили су се Хрвати из БиХ. Данас, међутим сви одлазе у Немачку и Аустрију.


- Срби у Западној Славонији нису у најбољем положају, или су пољопривредници или пензионери. Млади одлазе у Европу. Хвала онима који су остали и сачували цркву и родно имање патријарха, па самим тим и успомену на њега. Ти људи су и данас око мене и помажу ми да обновимо ово славонско село - каже Гаћеша, преноси Блиц.рс.