СРПСКА академија наука и уметности има посебан дуг према Слободану Јовановићу, јер се огрешила о њега. Он је после 1945. године за САНУ престао да постоји, иако је у Академију примљен 20 година раније и био њен дугогодишњи председник.

Ово је у четвртак рекао академик Коста Чавошки, на отварању научног скупа "Слободан Јовановић, живот, дело, време", који је отворен у САНУ поводом 150 година од рођења овог познатог правника, историчара и политичара.

Прочитајте још: Слободан Јовановић коначно почива у Србији

Јовановић је био председник југословенске избегличке владе у Лондону, где је и живео после Другог светског рата. У Србији му је суђено, изгубио је грађанска права, имовина му је конфискована, а остао је и без држављанства.

- То је био кључни разлог што је и за Академију престао да постоји, јер је било забрањено издавање било каквих његових списа - навео је Чавошки. - Иста та академија је 1948. године примила у чланство Тита, 1950. Мошу Пијаду, а 1959. Едварда Кардеља за редовне чланове.

Прочитајте још: ПОВОДОМ 150 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА: Сећање на Слободана Јовановића

Председник САНУ Владимир Костић рекао је да оштрина и свежина речи у Јовановићевом делу представља вивисекцију нашег политичког менталитета.

- Многе реченице као да су данас написане - рекао је Костић.

Слободан Јовановић

Он је додао да је, док се скуп о Слободану Јовановићу тек припремао, било и примедаба да је то политички клизав терен.

- Слободан Јовановић био је декан Правног факултета, ректор Београдског универзитета, његово дело садржи 20 томова. Овај скуп послужиће да се додатно расветли његов лик и дело - истакао је Костић.

Отварању овог научног скупа присуствовао је и проф. Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, који је истакао да је Јовановић један од камена међаша наше науке и просвете, те да наше друштво мора да негује његово дело, као и дела других великана који су оставили снажан траг у историји.

ПИСАО САМО НА СРПСКОМ

Академик Коста Чавошки посебно је истакао језик којим је писао Слободан Јовановић.

- Увек је то био српски језик, никада није дословно цитирао стране ауторе. Иако је говорио неколико језика, Јовановић је књиге писао искључиво на свом језику, јер је знао да је језик важно обележје националног идентитета.