ИНСТИТУТ за ортопедско-хируршке болести "Бањица", због најављених реконструкција у КБЦ "Бежанијска коса" и Војномедицинској академији, преузеће збрињавање хитних траума и током петка. То ће, поред два редовна - понедељком и четвртком, бити ново дежурство "Бањице" до 15. јануара. Очекује се да ће то знатно повећати прилив пацијената у ову установу, која, и поред повећаног обима рада, највише у хируршком блоку, не може да смањи листе чекања. Јер у континуитету се на спискове за хирургију уписује више пацијената него што у пуном капацитету рада може да их буде оперисано.

Прочитајте још:Висока смртност од карцинома: Сваке године у Србији оболи 36.000 људи, а премине 22.000

Професор др Зоран Башчаревић, директор, каже, за "Новости", да је, рецимо, 2015. уграђено 1.850 вештачких зглобова, а прошле године - 2.400.

- Упркос томе што се на недељном нивоу уради између 40 и 50 вештачких зглобова, значи око 10 дневно, број пацијената који се у исто време стави на листу чекања никада није мањи од 100 - објашњава проф. Башчаревић. - Ове године број уписаних на листу чекања повећан је за 9,4 одсто у односу на 2018, док је број урађених операција повећан за три одсто.

На листи чекања за уградњу вештачког кука тренутно је 2.960 пацијената. На овај захват се у просеку чека 19 месеци. На уградњу вештачког колена чека 6.817 пацијената, а од уписа на листу до операције просечно прође 45 месеци.

Прочитајте још: Моћно оружје за дијагностику тешких болести: Апарат открива леукемију за неколико сати


Прошле године је у овој установи оперисано 10.307 људи, а у првих девет месеци ове њих 7.705.

- Иако смо у јануару и фебруару, због реконструкције централне стерилизације, радили смањеног капацитета од 50 одсто, надокнадили смо број операција у односу на претходну годину и највероватније ћемо га до краја децембра и премашити - каже Башчаревић.

У овом институту годишње се уради више од трећине свих алоартропластика, односно уградње вештачких зглобова у Србији, што је највише и у земљи и региону.

- Ни у једном тренутку током године немамо недостатак било које врсте ортопедског уградног материјала - каже професор Башчаревић. - Такође, скратили смо време болничког лечења, што се види из податка да је број хоспитализованих повећан за два одсто, број операција за пет одсто, а број дана хоспитализације је смањен за 32 одсто.

Институт, каже директор Башчаревић, има довољан број специјалиста ортопедије, и кад неко оде у пензију, то место се попуњава.

- Све наше операционе сале раде 12 сати дневно, пет дана у недељи, а по потреби и викендом - објашњава професор Башчаревић. - Упркос свим напорима и максималној искоришћености људских потенцијала, временских, организационих и просторних капацитета, притисак се не смањује и сваке године имамо све већи број пацијената. У оквиру наше установе раде најеминентнији стручњаци ортопедске хирургије, због чега, логично, број пацијената вишеструко надмашује капацитете нашег операционог блока. Једина могућност за повећање броја операција била би изградња новог операционог блока, јер су капацитети садашњег на максимуму.

НАЈКОМПЛИКОВАНИЈИ СЛУЧАЈЕВИ

ОРТОПЕДИЈА на Бањици је у специфичној ситуацији с обзиром на то да се у овај центар из целе земље упућују и најкомпликованији случајеви, и то у све већем броју. Разлози за то су, каже професор Башчаревић, вишеструки и разнолики: недостатак имплантационог материјала у другим установама, њихови недовољни капацитети и недовољно искуство у лечењу тешких стања.

ЕПИДЕМИЈА ТРАУМА

ПРЕЛОМИ костију великих зглобова су у толиком порасту да професор Зоран Башчаревић каже да имамо праву епидемију траума локомоторног система, укључујући у великој мери и најстарије пацијенте:

- Хитне операције, најчешће трауме, изводе се у најкраћем року, јер је трауматизоване пацијенте наопходно брзо мобилисати, рехабилитовати и што пре вратити у редовно окружење. Све ово оптерећује капацитете операционих сала и смањује простор за такозвану хладну, односно елективну хирургију.