Отац Турчин за “Новости” изнео невероватне тврдње о случају отете деце: Славица је прошле године била 15 дана код мене у Ирану!
30. 10. 2019. у 22:05
Ејуп Сабри Јунџу тврди да је чист пред законом, упркос потерници: Посећиваћу децу у Београду
Ејуп Сабри Јунџу
ДАН после доласка деце Славице Бурмазовић, коју је пре четири године отац Ејуп Сабри Јунџу одвео најпре у Турску, па у Иран, помаљају се обриси нове борбе ове породице - малишанима предстоји привикавање на нову средину, школовање, вађење докумената. Против њиховог оца на снази је црвена потерница и налог за привођење. Он, међутим, најављује да ће посећивати децу у Србији, јер је, како истиче, пред законом чист.
- У Турској нећу сносити никакве последице, јер сам испоштовао одлуку суда - каже, за "Новости", Ејуп Сабри Јунџу. - Могу да дођем и у Србију, јер сам живео у Београду 15 година и никакав прекршај нисам направио. Планирам да обилазим децу. Чули смо се данас, као и у понедељак, када су стигла у Србију.
Будућност две ћерке и сина - Е. (15), А. (14) и Т. (8), како истиче, испланирао је заједно са њиховом мајком Славицом.
- Она и ја смо последњих годину дана разговарали и договорили све око деце. Славица је прошле године била у Ирану 15 дана и видела их. Ако им буде добро у Београду, нека живе тамо, а ако не - могу да дођу у Турску - каже Јунџу за наш лист.
Његова ситуација из угла српског правосуђа, ипак, изгледа знатно другачије. За њим је још на снази међународна потерница коју је, по налогу тужилаштва, расписао Трећи основни суд у Београду, јер је био у бекству.
- Осим потернице, активно је и решење овог суда о одређивању притвора - каже за "Новости" заменик тужиоца Иван Марковић, портпарол Трећег основног јавног тужилаштва у Београду. - Њему се на терет ставља кривично дело одузимање малолетног лица, а притвор му се одређује због сумње да би боравком на слободи могао да понови дело и да утиче на сведоке.
Да Јунџу још неко време неће моћи да посећује децу у Србији каже и амбасадор Србије у Техерану Драган Тодоровић.
- Он није испоштовао правоснажну одлуку надлежног суда у Турској, где је најпре одвео децу, по којој је био обавезан да их врати мајци - објашњава амбасадор. - Сада би требало да суд буде обавештен да су деца враћена, али то, вероватно, не значи да он неће трпети последице. И због непоштовања суда, али и због бекства у Иран.
Слика сусрета деце са мајком на београдском аеродрому дирнула је грађане Србије. До тога је дошло захваљујући Славичиној упорности, али и помоћи нашег Министарства спољних послова.
Славица Бурмазовић са децом на аеродрому у Београду,фото П.Милошевић

Амбасадор Тодоровић, који је малишане допратио до Београда, сумира утиске са путовања:
- Деца су са адресе на којој су живела, са оцем стигла у амбасаду нашим возилом. Заједно смо кренули према аеродрому. Растанак од оца био је дирљив колико и сусрет са мајком. Било је и суза, јер су деца у међувремену са њим успоставила леп однос. Живели су у солидним условима, школовали се... Разговарао сам с децом док смо путовали према Београду, врло су интелигентни и сналажљиви. Девојчице говоре одлично српски, а дечак мало слабије.
Примирје међу родитељима и долазак у Србију, међутим, неће означити и крај искушења деце Славице и Ејупа. Стручњаци кажу да је хармонична комуникација са оцем њихова прека потреба.
- То је неопходно, без обзира на географску дистанцу, јер је то у њиховом најбољем интересу - каже, за "Новости", министар и неуропсихијатар Славица Ђукић Дејановић. - Некада је чак и комуникација путем савремених технологија решење до пунолетства, када деца сама бирају сопствени пут и циљеве.
Она наглашава да је могуће да и друге институције треба да процене личност оца узимајући у обзир досадашње понашање, културолошке моделе родитељства, етичке, формалноправне и социјалне специфичности.
- Време ће показати колико је важна фигура оца, с обзиром на судску пресуду - каже Ђукић Дејановић. - Отац је у досадашњем понашању испољио специфично гледање на интерес деце, што може имати разлоге у ривалском односу са мајком, али и у неким културолошким својствима, као и неадекватном уверењу да деца више припадају оцу.
Деца Ејупа и Славице могла би да се нађу у истој ситуацији као и 600 малишана, колико их у Србији једног од родитеља виђа само у контролисаним условима. Ову форму, иначе, не препознаје ниједан наш закон, али судови је радо препоручују центрима за социјални рад. Процена начина и услова виђања остављена је социјланим радницима.
фото П.Милошевић

СТАРИЈА ЋЕРКА САМА БИРА
НАЈСТАРИЈА од троје деце Славице Бурмазовић већ сада може да одлучи да ли жели да виђа оца или не. Наши прописи подразумевају да када дете наврши 15. годину живота сматра се да је способно за расуђивање и да може одлучити о одржавању личних односа са родитељем са којим не живи. Дете тог узраста има право да одржава личне односе и са сродницима и другим особама са којима га везује посебна блискост, ако ово право није ограничено судском одлуком.
Haha
31.10.2019. 04:22
Otac oteo djecu ...
Deca su i njegova, koliko i njena. To, sto sud skoro uvek decu dodeljuje majci, nema nikakvog smisla, pogotovo u ovom slucaju kad deca nisu bebe, ne doje i dl.
...upitno je, ako je istina da ona laže, da li joj treba poveriti decu....
Dirnuti smo, jesmo, a sada ostavite ovu decu na miru! I, ako vam me stalo do njih, povucite poternicu za ocem, da moze da dolazi da ih vidja! Da se ne osecaju opet oteta. O deci je rec, ne o stvarima!
@hristina - Prekidajmo upotrebu pojma otmica dece od strane roditelja! Roditelj koji zeli po svaku cenu da ostane s decom iza razvoda, nije isto sto i otmicar koji je pre par dana oteo onog deckica na bicikli. Da se kazni svaki roditelj za krsenje zakona, nasilje i zapostavljanje ali mu ne lepi nalepnicu otmičar i ne iznosi u novinu. Ljudima su živci tanki, sta da se neki roditelj, majka ili otac, osveti nekoj sredini za stigmatizaciju? Ne dao Svevisnji na neki nacin 'otmičarski'? Ko ce da odgovara?
Коментари (38)