Српско здравство све је здравије, хтео то неко да призна или не. Напредак је све видљивији, најбоље га осећају пацијенти и медицински радници, а резултати министарства на чијем челу је Златибор Лончар нису прошли незапажено ни у међународним здравственим круговима.

Прочитајте још: РЕВОЛУЦИОНАРНИ ЗАХВАТ: Српски кардохирурзи струјом лече и диригују слабом срцу

Тако ће лекари од новембра имати 10 одсто веће плате, а медицинске сестре и техничари 15 одсто. Након тог повећања, медицинске сестре ће имати исте или веће плате него што су имали лекари 2009. или 2010. године.

- У 2009. и 2010. години плата медицинским сестрама на клиници била је 29.137 динара, а на интензивној нези 30.159 динара, док ће 2019., након овог повећања, бити преко 50.000 динара - рекао је недавно министар Лончар.

Прочитајте још: Ниш: Операције на срцу без одлагања

Он је подсетио да је то највеће повећање плате медицинским сестрама, као и да је то друго повећање ове године, због чега тренутно нема ниједног захтева за одлазак у иностранство.

Лончар је подсетио и да је ово трећи пут за мање од три године да се повећава плата медицинским сестрама и медицинском особљу, наводећи да је прво било 10, затим 12 и сада 15 одсто.

Клинички центар Ниш

Такође, клинички центри Србије убрзано се модернизују. Тако су груби радови на новој кули Клиничког центра Србије завршени пре рока.

- Поносан сам на те раднике, раде са ентузијазмом и еланом за нове услове рада у Клиничком центру за запослене, али имају на уму и да 40 процената свих оболелих у Србији прође кроз Клинички центар, што је годишње милион људи - рекао је Лончар.

Предстоји реконструкција постојеће куле, да се уради фасада на обе зграде, унутрашњи радови, постављање инсталација, опремање. Завршетак радова на згради предвиђен је за август 2021. године, а Лончар је нагласио да се ради о објекту на преко 130.000 квадратних метара.

Он је оценио да ће реконструисани КЦ Србије бити понос Србије и драстично променити слику здравства.

- Када буде готово, ту ће бити преко 1.000 нових постеља, плус операционе сале, интензивне неге, а ту ће се радити целокупна дијагностика, најмодернија у Србији, а мислим и у региону - рекао је министар.

Лончар је нагласио да до 2013. односно 2014. године здравствени систем Србије није уопште био на европској листи, "јер није могао да буде ни последњи", а да смо сада на тој листи испред 12 земаља.

Осим Клиничког центра Србије, урађен је и КЦ Ниш, а ове године почеће да се ради и КЦ у Новом Саду. Радиће се и КЦ у Крагујевцу, а до краја године и Инфективна клиника у Београду, где се ради и Тиршова 2.

Међу урађеним реконструкцијама, не треба заборавити ни болницу "Драгиша Мишовић", фасаду на клиници у Тиршовој и Институт за онкологију, за који су набављени најсавременији апарати као што су гама и икс нож.

Напредак у српском здравству регистровали су и међународни фактори. Тако је Национални регулаторни ауторитет Републике Србије, кога чине Министарство здравља, Агенција за лекове и медицинска средства Србије и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, недавно добио потврду од стране Светске здравствене организације да се може сврстати у 50 најбољих земаља на свету.

Успешно је окончан дуготрајан процес детаљне провере свих параметара, чак 285 индикатора у девет области, којима поменуте институције потврђују квалитет, ефикасност и безбедност лекова у промету у нашој земљи. Србија је тако постала прва земља у региону која је успела да оствари овакво постигнуће, а глобално стала раме уз раме са најразвијенијим државама света у погледу регулативе лекова и вакцина у односу на 195 чланица Уједињених нација.

Такође, министар Лончар састао се недавно у седишту Светске здравствене организације у Копенхагену са новоизабраним директором ове организације за Европу, др Хансом Клугеом. Том приликом, нови директор СЗО за Европу понудио је Србији да има свог представника у борду директора ове организације.

То ће бити први пут да Србија и наш здравствени систем добију овако високо позиционирано место у Светској здравственој организацији.