БИО је ђак, професор и директор Математичке гимназије у Београду. Од пре неколико дана је пензионер. Срђан Огњановић је готово целу своју богату каријеру градио у овој престижној школи, чији су резултати познати широм планете.

* Како вам теку први пензионерски дани?

- За 42 године рада у школи, ниједан дан нисам био на боловању. Иронија је у томе што сам већ првог дана пензије добио температуру, разболео се, и још увек се лечим. Тако да још нисам осетио те лепе пензионерске дане, како их називају.

* Када погледате уназад, чиме се највише поносите?

- Наравно, својим ђацима. Понос сваког просветног радника треба да буде да га његови ђаци надмаше. И да постижу боље резултате него што је остварио њихов професор. Наша школа има на десетине изванредних ђака, који су сада, рецимо, професори на великим светским универзитетима.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Dupliran broj mirno rešenih radnih sporova

* Како објашњавате те велике успехе ваших ђака?

- Мислим да је главна ствар у доброј организацији. Направили смо један систем, као велика породица, где се свако осећа као да је међу својима. Кад једном уђу кроз нашу капију, заувек заволе нашу школу и никад се не одвајају. Увек нас посећују, било да преносе знање млађима, или онако, да нас виде.

* Кад се подвуче црта, шта је у математици важније: рад или таленат?

- То вам је као у спорту: 95 одсто је рад, али и таленат је неопходан. Врхунски резултати, ипак, не могу без тог зрна талента.

* Да ли после свега постоји жал за нечим што нисте остварили?

- Више од пола века се надамо да ће се саградити један мали дом у коме би наши ђаци из унутрашњости боравили преко године. А током распуста довели бисмо ту ђаке из иностранства. Од тога ништа, како онда, тако и данас.

* Пензија не значи и опроштај од математике и ваше професије. Који су вам даљи планови?

- Већ сам изабран за председника Комисије за такмичења основаца. У плану је и писање неких књига, као и даље преношење знања на најмлађе.

* Шта вам је још обележило протеклу недељу?

- Управо читам збирку приповедака Франца Кафке и то ме испуњава, као да је читам први пут.