СТРАХ и језа стизали су из подземља те јесени 1944. Сурове борбе водиле су се на најскровитијим и најмистериознијим местима у граду.

У данима пред ослобођење, Немци су испод града сместили стотине Ес-Ес диверзаната, специјално обучених за ратовање у подземним тунелима. Њихова тајна операција названа је "Циклон југ", а један од њених идејних твораца био је злогласни есесовац Ото Скорцени. Немачки специјалци су ноћу излазили на површину и вршили диверзије. Били су тихи и деловали су искључиво хладним оружјем. Задатак им је био да руше инфраструктуру, ликвидирају официре, пресецају електричне инсталације, уносе панику тако што су тровали храну и воду... Немци су планирали да Београд напусте само привремено.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: МЕДВЕДЕВ СЕ ОБРАТИО ПОСЛАНИЦИМА: Честитам годишњицу ослобођења, желим вам мир и слободу; Премијери положили венце на споменике ослободиоцима (ФОТО+ВИДЕО)

У потрази за причама о подземљу града, група коју чине археолози и урбани истраживачи открила је нове податке о окршајима у београдском подземљу. Археолог Раде Милић причао нам је о високом официру Озне Гојку Краљевићу. Задатак његове групе коју су чинили највештији оперативци, био је да Београд ослободи од најокорелијих есесоваца и њихових јединица које су се скривале испод града.

- Борбе у подземљу остале су за ширу јавност тајна током наредних деценија - говори Раде Милић. - Управо зато нам је требало много времена да дођемо до података и прецизно реконструишемо шта се тих дана, непосредно после ослобођења, догађало испод плочника града.

"ПРОВЕРЕНО МИН-ЊЕТ" Филм "Проверено Мин-њет", снимљен је шездесетих година. Рађен је у југословенско-совјетској копродукцији, а насловну ролу глумио је Бранко Плеша. Сниман је на локацијама испод Београда, а верно приказује клаустрофобичну атмосферу ватрених окршаја.

После уласка ослободилаца, 24. октобра 1944, славило се на Теразијама. Нико није слутио трагедију која ће се ускоро догодити на том месту.

- Одјекнула је снажна експлозија, чуо се врисак, наступила је паника... - објашњава Милић. - Лешеви и тела рањеника лежали су унаоколо. Све преузима Озна, чији оперативци са великим ратним искуством закључују да је реч о гранати. Наредних дана почеле су да се догађају диверзије на различитим странама града. Група бораца морала је да се спусти у 35 километара дуге тунеле београдског подземља. За тај посао ангажовани су прекаљени борци, али за овакву акцију ни они нису могли да буду довољно припремљени. Није било могуће довољно се припремити за такав начин борбе.

Битке са невидљивим непријатељем биле су мучне и крваве. Немци нису имали шта да изгубе. Имали су планове свих подземних објеката у граду, док су наши борци тумарали по мраку београдског лавиринта. Морали су да допру до непријатеља уз оскудну опрему и кроз тешке услове. У мраку су само могли да наслуте немачке специјалце, а лампе су користили само изузетно, како не би били примећени. Због хуке подземних вода, често нису могли да чују један другог.

Догађало се да у општој пометњи борци страдају од руке сопствених другова. Одбијени меци стварали су рикошете у уском простору, одбијали су се немилице на све стране постајући смртоносни за сваког ко се нашао у подземљу.

Немци су знали сваку слабу тачку испод Београда. Током повлачења су минирали водоводне цеви, да би се одмах потом тунели испунили водом. Све је то ледило крв у жилама наших бораца.

- Нажалост, 25 војника и официра је због преживљених траума после рата морало да буде упућено на психијатријско лечење - закључује Милић. - Неки од њих остали су у душевним болницама, заувек онемогућени да се врате нормалном животу.

Све што су видели и осетили било је превише за један обичан људски живот. Током борби погинуло је око 60 бораца Друге бригаде КНОЈ, а ухваћено је или ликвидирано 175 немачких диверзаната. Тако је београдско подземље испричало своју последњу ратну причу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: РУСИ ХОЋЕ ДА ГРАДЕ НУКЛЕАРКУ У СРБИЈИ: Док "Ер Србија" преговара о куповини "сухоја" ССЈ 100, стигао и нов предлог

СНАБДЕВАЊЕ И САРАДНИЦИ

На почетку акције примећена је једна жена која је наводно просипала канту са смећем у један шахт београдске канализације. Када су се оперативци спустили доле, пронашли су неотворене конзерве са храном. Једна од линија снабдевања немачких диверзаната била је разоткривена.


ТРАГЕДИЈА ОТКАЗАЛА ПРОСЛАВУ

ПРОСЛАВА двадесете годишњице ослобођења, те 1964. године, припремана је темељно. Нико није слутио трагедију која ће је обележити. У авионској несрећи на обронцима Авале настрадала је цела делегација тадашњег Совјетског Савеза која је кренула на прославу у Београд.

Међу њима су били и маршал Сергеј Бирјузов и генерал-пуковник Владимир Толбухин, народни хероји, команданти совјетских трупа које су учествовале у ослобађању српске престонице.

Непосредно пре њихове погибије, државни врх Југославије био је спреман да дочека високу делегацију СССР-а, хероје ослободиоце. Слетање Ил-18 очекивало се најпре у 9.30, а онда је одложено за два сата. Међутим, у 11.43 њихов авион је последњи пут лоциран на радару. У том тренутку, авион је ударио у падину Авале, недалеко од Споменика незнаном јунаку.

Свих 18 путника је погинуло. У Југославији је проглашена дводневна жалост, а прослава је отказана. Настрадалим херојима Београђани су одавали пошту у Дому ЈНА, где су њихова тела била изложена.