КАКВА је структура становништва и да ли државна давања која се повећавају сваке године иду на праву адресу први су кораци пре усвајања закона о социјалним картама, што се очекује током јесењег заседања парламента. Учинићемо све да је они којима је помоћ најпотребнија добијају у већој мери, и да тај новац који држава даје, а он није мали, оде на праву адресу, рекао је Зоран Ђорђевић, министар за рад, поводом Међународног дана борбе против сиромаштва.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ: Пола плаћа држава, пола општина


Он је нагласио да је Србија међу земљама које за социјалну заштиту издвајају најмање у Европи, и то 3,3 пута мање од европског просека. После нас је само Румунија.

- Морамо суштински да мењамо ствари, да пружимо могућност да они имају запослење, да образујемо прави кадар, да могу да раде, заснују породицу, да не очекују да им држава даје паре, него да могу својим радом да то остварују и да на тај начин имају сигурност - рекао је министар.

Социјалне карте ће, како је објаснио Ђорђевић, ако се гледају деца и село, показати тренутно стање. Раније су током израде закона неке категорије искључене јер имају имовину, а ту имовину не могу да користе.

- Желимо све то да променимо. Имамо доста рањивих категорија којима ћемо посветити више пажње, као што су, рецимо, слепе и слабовиде особе, међу којима има доста високообразованих људи који немају посао - истакао је Ђорђевић.

Према његовим речима, држава ће да улаже све више, али то није решење. Право решење је улагање у младе и децу, да се школују, да отварамо за њих нова радна места, да остварују неке приходе, да они стварају своје породице и да стичу имовину. То је гаранција да нећете имати сиромаштво.


НАЈУГРОЖЕНИЈИ НА СЕЛУ

У Србији 267.949 грађана користи новчану социјалну помоћ. Најугроженије је становништво на селу, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. У веома тешком положају су и многочлане породице, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице.