Два од три војно-транспортна хеликоптера Ми-17В5, које је Србија купила од Русије, стигла су на батајнички војни аеродром, екслузивно сазнаје Спутњик. Нове летелице за РВ и ПВО Војске Србије допремљене су стратешким транспортним авионом „Антонов Ан-124 Руслан“ Ваздушно-космичких снага Русије.

Нови хеликоптери стигли су из руског града Казања, где се налази један од највећих руских ваздухопловних завода — Казањски завод хеликоптера (КВЗ), који је произвођач свих хеликоптера Ми-8 и Ми-17 у наоружању Војске Србије.

Извори Спутњика наводе да би у наредном периоду требало да стигну још један Ми-17В5 и још четири нова десантно-јуришна хеликоптера Ми-35М, које Србија набавља од Русије.

Војска Србија на тај начин наставља озбиљан процес ревитализације своје флоте хеликоптера која четврт века, од 1991. до 2016. године, није добила ниједну нову летелицу, све до пре три године када је Русија испоручила Београду два хеликоптера Ми-17.

„Стигла су нам још два вишенаменска војно-транспортна хеликоптера Ми-17, исте варијанте као она два које су РВ и ПВО примили 2016. године, али не и потпуно идентична. Акценат је овог пута на наоружању, па нови хеликоптери могу извршавати широки круг задатака у условима реалних борбених дејстава. Поред транспорта војника (24 у седећем положају или 36 падобранаца са опремом и личним наоружањем), различитог терета (до четири тоне унутар трупа или на спољашњем носачу), обављања задатака трагања и спасавања (може да превезе 12 рањеника на носилима са медицинском пратњом), патролирања и извиђања, нови хеликоптери могу да пружају и ватрену подршку нашим снагама, уништавају живу силу и технику противника на земљи или води“, објашњава за Спутњик војни експерт Светозар Јокановић.

Тај стручњак за руску авијацију додаје да су основно наоружање хеликоптера Ми-17В5 четири 20-цевна сачаста лансера Б-8В-20 који користе невођена ракетна зрна С-8, калибра 80 милиметара. Могу да носе и контејнер УПК-23-250 са двоцевним топом ГШ-23 калибра 23 милиметара са 250 граната и невођене авио-бомбе ФАБ-100.

Према његовим речима, за заштиту хеликоптера набављени су и диспензери ИЦ мамаца. Поред тога, хеликоптери ће добити панцирне плоче које се могу поставити на хеликоптер.

„Од три наручена хеликоптера један је прилагођен захтевима наших специјалних снага, па уместо већ стандардне утоварно-истоварне рампе има класична врата на задњем делу трупа. У борбеним условима са тим хеликоптером омогућен је десант 36 војника за свега 15 секунди!“, истиче Јокановић.

Експерт наводи и да ће раније купљена два Ми-17В5 добити наоружање какво имају и нови хеликоптери.

„У наредним годинама можемо очекивати наставак набавки хеликоптера тог типа, а с обзиром на могућности набављаће се од два до четири хеликоптера годишње. Треба очекивати да ће се набавити оптоелектронски систем за ометање, који ће пружити заштиту хеликоптера од ИЦ самонавођених ракета. У перспективи се очекује и интеграција домаћег наоружања, нешто попут онога што је ’Југоимпорт СДПР‘ већ извео на ирачким хеликоптерима Ми-17В5 и Ми-171Ш. Код нас ће се серијски производити ракетна зрна калибра 80 милиметара, што није безначајно, јер иста користе наши Ми-17 и Ми-35, као и МиГ-29, а извозни потенцијал је значајан“, објашњава Јокановић.

Експерт наглашава да то не значи да се одустаје од обнављања старе, али доказано поуздане технике.

„Ту у првом реду мислим на ремонт јединог преосталог хеликоптера Ми-17, који је војска преузела од МУП-а, а који је раније користила ескадрила Службе државне безбедности. Из непознатих разлога током ремонта 2010. године са тог хеликоптера су скинути оклоп и наоружање и његова улога је сведена на искључиво транспортну улогу. Сада ће се то променити, али оно што је још значајније јесу разговори који се воде са представницима ’Хеликоптера Русије‘ о могућности продужења века употребе за одређени број хеликоптера Ми-8Т.“

Иако стари хеликоптери Ми-8Т немају метео радар и другу софистицирану опрему, нити имају тако снажне моторе као нови Ми17В5, они још могу бити врло корисни и што је још важније — за њих РВиПВО има солидан сток резервних делова, нагласио је Јокановић.

„Уколико би се постигао договор то би била значајна вест и за завод ’Мома Станојловић‘ из Батајнице, али и за завод ’Орао‘ из Бијељине“, закључио је експерт.


sputniknews.com