У АРХИВСКИМ документима америчке обавештајне службе, али и извештајима Удбе, поред имена пуковника Николе Степановића крупним словима исписано је било још једно српско име - Ели Поповић. Овај потомак Личана, рођен у Денверу 1908. године, био је обавештајац још од првих дана настанка Америчке војне обавештајне службе - ОСС, у јулу 1942. године. Ели Поповић одрастао је у породици Николе и Љубице Поповић, који су поред њега имали још петоро деце.

Трагајући за послом, Поповићи су се селили по јужним државама САД, од Калифорније, преко Колорада, до Неваде. Завршио је некако основну и средњу школу. У кругу породице научио је да свира тамбурицу, а у Пуеблу је изучио месарски и фотографски занат. У време велике депресије тридесетих, Ели Поповић је напустио породицу и кренуо трбухом за крухом. Радио је по челичанама у Кливленду, Питсбургу, Детроиту, Мичигену и Сан Педру. Ту га је и затекла вест да су Јапанци бомбардовали Перл Харбур. Како пише његов биограф Филип Д. Харт,тридесетогодишњи Ели Поповић пријавио се одмах као добровољац у америчку морнарицу. Нажалост, у морнарици није било одела за овог кршног Личанина.

- ПОПОВИЋ је онда отишао у авијацију, али је био претежак за летење. Коначно, примљен је у инжењеријску дивизију. Како је на тестовима показао коефицијент интелигенције 174, млади Ели Поповић одмах је упућен у Официрску школу "Форт Белвор" у Вирџинији. За само годину дана завршио је оба разреда ове школе и са дипломом инжењеријског официра упућен је камп Клејборн у Луизијани, на место команданта Инжењеријске бригаде за путеве. Када је после неколико месеци службено боравио у Вашингтону, поручник Ели Поповић упознао се са Ником Степановићем, војним обавештајцем Пентагона - пише његов биограф Харт.

Овај сусрет два млада Србина променио је потпуно животну судбину Елија Поповића. Свом земљаку и старијем официру Николи Степановићу пожалио се да није имао среће да оде на фронт: "Волео бих да ратујем!"


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Како је оснивач ФБИ украо идеју о невидљивом мастилу од српског Џејмса Бонда?

Пуковник Степановић га је кратко посаветовао: "Упиши се у ОСС!"

ЈУЛА 1943. поручник Ели Поповић уписао се на курс за војног обавештајца. Предмете на којима је морао да покаже знање страних језика, способности сналажења у страним земљама и лојалност САД положио је врло лако.

Већ у августу 1943, са чином капетана, Поповић је упућен у шуме Мериленда на обуку и тренинг специјалаца. Учио је шифровање и дешифровање, руковање радио-станицом, падобранство, извођење саботажа и борбу прса у прса. Инструктори су били британски обавештајци из тајне службе МИ5, која је иначе имала велики утицај на формирање прве америчке обавештајне службе ОСС.

После седам недеља обуке, капетан Поповић је пребачен у други камп, у држави Вирџинија. У њему је обучаван за употребу ватреног и хладног оружја. Поново је Ели Поповић био најбољи у својој класи. Тада му је саопштено да припада Одељењу за Европу и да је стављен на листу обавештајаца који ће бити чланови америчке војне мисије у Југославији.

- ПУТ до Југославије, међутим, водио је капетана Елија Поповића преко Каира и Палестине, где су се налазили центри ОСС за одржавање веза са Американцима у штабу Драже Михаиловића, и у штабу Јосипа Броза Тита. Поповићев начелник центра био је Лин Фариш, ког је на то место октобра 1943. године именовао лично Вилијам Донован, први човек ОСС.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Шпијунирао заводећи Немице: Преко кревета провалио план инвазије на Југославију, упозорио на бомбардовање Београда, разбеснео Хитлера! 

После опсежних припрема, као члан англоамеричке мисије, Ели Поповић је 20. јануара 1944. слетео на Медно поље код Дрвара и упутио се у Титов штаб. Заједно за Рандолфом, Черчилом и Лином Фаришем, капетан Ели Поповић био је део тима под вођством бригадира Фицроја Меклина. У фебруару Ели је већ напустио Босну и одлетео у Бари на рапорт америчкој команди. Одатле је упућен као обавештајац у Македонију, код капетана Михаила Апостолског и мајора Темпа Вукмановића. Био је опремљен фото-апаратом и камером ради снимања покрета и борби партизанских јединица у Македонији и активности официра ОСС на тлу Југославије. На основу тих записа касније је направљен и први документарни филм о америчкој војној обавештајној служби ОСС - тврди Филип Д. Харт.

ИЗ МАКЕДОНИЈЕ капетан Ели Поповић је маја 1944. упућен у Словенију, на Црни врх, одакле је слао своје радио-извештаје команди америчких снага у Италији. Уједно је давао и координате за летење и слетање америчких авиона типа Ц47 на просторима северне Југославије. Из Словеније, са још двојицом обавештајаца, Ели Поповић је прешао у Кордун. Свој обавештајни центар инсталирао је у Глини, где је у партизанским јединицама упознао још једног америчког Србина, мајора Стеву Станковића из Рута у Невади.

Августа 1944. године Поповић одлази у Загреб да би, из обавештајног центра који је формирао у Чазми, пратио повлачење немачких конвоја из Грчке преко Југославије. Како тај посао није могао добро да обавља у Загребу и околини, Поповић се у септембру пребацио у Прилеп, ближе грчкој граници.

КРАЈЕМ 1944, по наређењу команде ОСС из Каира, међутим, војни обавештајац Ели Поповић повучен је из Југославије у Грчку. Привремено је смештен у јединицу британских специјалаца "Црвени ђаволи", који су управо упали у Грчку. Поповић је био једини Американац у тој британској специјалној акцији.

Када су партизани и Руси ослободили Београд, октобра 1944. године, амерички обавештајац Ели Поповић је преко југословенског главног града упућен на нови задатак у Бурму. Обавештајно и диверзантски, Поповић је са својом јединицом специјалаца "Горила" покривао троугао Кина - Бурма - Индија. Ту се упознао са још једним Србином, капетаном Ђорђем Мусулином, званим Гов, који је такође био официр ОСС. У Бурми је остао све до краја рата, када се вратио својој породици у Чикаго.

За ратне заслуге обавештајац Ели Поповић добио је чин пуковника и одликован је орденом Сребрна звезда у лето 1945. године, због чега је и уврштен у живе легенде ОСС.


СРБИ У АМЕРИЧКОЈ ВОЈСЦИ

НЕ ЗНА се тачно колико је Срба у САД служило војску као мобилисани регрути или као професионалци, али судећи по листама које свака америчка држава објављује, реч је о преко 160.000 наших људи. Своје поштовање српским војницима, подофицирима и официрима изразио је и Конгрес САД који је, после Другог светског рата и након учешћа у биткама у Кореји, Вијетнаму и на другим фронтовима, одликовао на десетине америчких Срба. Конгресне медаље части и Пурпурно срце за ратне заслуге добили су, између осталих, Слободан Дулетић, адмирал Стеван Мандарић, Александар Џек Мандушић, Михаило Луис Цукеља, Максим Баћовић Бач, Никола Ник Лалић, Никола Ник Степановић, Руди Остовић, Мел Војводић, адмирал Милтон Алексић, пилот Верн Пупић, Ед Радаковић, командант обевештајне службе ратне авијације, Мич Мичел Пејџ и Ленс Шијан, коме су Американци подигли споменик.

Капетан Ник Лалић био је обавештајни официр и учесник операције "Халијард" за спасавање 500 америчких пилота у Југославији 1944. године. У тој операцији учествовали су још и капетан Јован Џон Милодраговић и пуковник Милош Мајкл Рајачич, такође војни обавештајци САД. Био је веома цењен у српској колонији у САД као велики патриота. Преминуо је у Балтимору, почетком маја 2001, у 86. години.