СРБИ насељавају САД већ два века. У међувремену успели су да оставе дубоке трагове у америчкој заједници са више од педесет држава. Наш народ, иако чини свега један промил житеља САД, има у Америци чак 30.000 топонима са српским именима, стотину православних храмова и гробаља, двадесет манастира, десетак великих националних организација и на стотине личности које су ушле у историју америчког народа. Међу тим личностима има људи који су радили као поверљиви официри и обавештајци САД, а који су као патриоте представљале Србију или радили и за свој народ.

У извештајима Удбе и касније југословенске Службе државне безбедности - СДБ, као амерички агент у емиграцији и на тлу наше земље најчешће се помињао Никола Степановић, иначе члан Централне управе СНО, бивши изасланик краљевске владе у Каиру, резервни пуковник америчке армије и професионални обавештајац. Степановић је у време владавине Двајта Ајзенхауера био и саветник у Стејт департменту за емиграцију. Уједно, као краљев официр из Чикага пуковник Степановић је био и најуспешнији Србин у америчкој војсци. Рођен је 21. новембра 1896. године. Живео је скоро седам деценија и преминуо у децембру 1964. у Пенсилванији.

КАДА је ратни вихор стигао до Сједињених Држава 1941. године бива мобилисан у војску. Будући да је, поред енглеског, течно говорио и француски, био је упућен у Службу за специјалне задатке. Метеорски напредује. Унапређен је у чин капетана и прекомандован у Вашингтон, где је распоређен на дужност руководиоца Секције агента субверзивних делатности, у Департману за рат. Није дуго чекао ни унапређење у чин мајора.

Непосредно пре него што су САД ушле у рат, Американци су формирали јаку службу за тајне војне операције, у којој ће своје место пронаћи и мајор Никола Степановић. То специјално одељење најпре се звало Служба за координирање информација (С.О.И. - Office of Coordinator of Information), а од јула 1942. године Служба за стратешке послове (O.S.S. - Office of Strategic Services). За овај посао регрутовани су подједнако и мушкарци и жене свих занимања. Они ће у ратним годинама које ће уследити дати велики допринос у борби против сила Осовине.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Како је оснивач ФБИ украо идеју о невидљивом мастилу од српског Џејмса Бонда?

РАДЕЋИ "иза сцене", Степановић је дао велики допринос америчкој војсци. Када је 1942. године краљ Петар Други посетио САД, Степановић је добио задужење да буде у његовој пратњи. Краљ Петар Други посетио је Америку први пут као званични гост председника Рузвелта крајем јуна 1942. године. Краљу је приређена вечера у Белој кући, а следећег дана је посетио Конгрес. Био је гост на вечери код министра спољних послова Кордела Хала. Посетио је и Војну академију у Вест Поинту.

Почетком јула краљ Петар Други Карађорђевић је кренуо на турнеју по америчким градовима. Пре одласка за Канаду председник Рузвелт и краљ су објавили саопштење у коме је речено да је ова посета "израз пријатељства америчког народа према народу Југославије". Обзнањено је и да су двојица владара потписала споразум о узајамној помоћи у вођењу рата, који је предвиђао снабдевање владе Краљевине Југославије обавештењима, оружјем и материјалима за одбрану, које председник САД одобри.

У ШТАБУ Драже Михаиловића, у то време, САД су већ имале свог обавештајца Била Хадсона. Њега је крајем 1942. наследио Вили С. Бејли, а њему се придружио и пуковник Мекдовал. Када су, међутим, Американци почели да дижу руке од краља Петра Другог и Драже Михаиловића њихове војне мисије, у другој половини 1943. године прелазе код Тита, а влада у Лондону препуштена је Британцима. До тог заокрета је дошло и због пројугословенског деловања књижевника Луја Адамича, виолинисте Златка Балоковића, Теслиног рођака Саве Косановића и других знаменитих исељеника на америчку власт.

То познанство Степановића и краља Петра Другог Карађорђевића ће у потоњим догађајима бити од велике важности.

У лето 1943. године, мајор Степановић је премештен у амбасаду САД у Лондону, у својству војног аташеа задуженог за везу са југословенском владом у егзилу. Поред осталог, био је задужен и за све информације о Југославији, односно за информисање југословенске владе о савезничким операцијама које су биле везане за Југославију и за информисање команде америчке армије о акцијама које је влада у избеглиштву предузимала у Југославији. Мајор Степановић касније је премештен у амбасаду САД у Каиру, где је радио четири месеца.

КОМАНДА савезничких снага за Медитеран, у то време, налазила се у Алжиру. Степановић је много путовао по Северној Африци. Одлазио је на Сардинију, Корзику, Швајцарску, Француску и у већ ослобођену Италију, у Бари и Казерту.

Премештен је у Италију у лето 1944. године и постављен за штабног официра генерала Вилсона. На том положају остаће и када Вилсона мењају, најпре фелдмаршал сер Александер и доцније генерал Нарнеју. Тада је унапређен у чин потпуковника. Обављао је дужност официра савезничке обавештајне службе за Медитеран.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Шпијунирао заводећи Немице: Преко кревета провалио план инвазије на Југославију, упозорио на бомбардовање Београда, разбеснео Хитлера!

У Италији, с њим су радили Ник Лалић, Мирко Рајачић и Џо Веселиновић. Они су, по Степановићевом наређењу, у лето 1945. посетили логоре за расељена лица у Италији у којима су били и Срби, да би добили податке о томе ко је и зашто напустио Југославију. Потом се потпуковник Степановић придружио генералу Вилијаму Моргану у Трсту, и био је његов лични преводилац. Степановић се септембра 1945. вратио у Вашингтон, у Департман за рат. Провео је у војсци 54 месеца, од којих 34 у Европи. Војну каријеру завршио је као пуковник.

ЗА ВОЈНЕ заслуге Никола Ник Степановић је добио бројна признања. Од САД је добио Legion of Merit за заслуге у обавештајној служби савезничких снага, као "експерт за Југославију и Балкан". Фелдмаршал Александер лично га је одликовао Орденом британске империје за његово познавање Балкана и бриљантне организационе способности. Добио је одликовања и од Француске, Грчке, Италије и Малте.

Краљ Петар Други Карађорђевић одликовао је Николу Степановића Орденом белог орла петог реда, за помоћ у време краљеве посете САД 1942. године и Орденом белог орла трећег реда са мачевима, за помоћ краљу у Каиру. Пуковник Степановић је то ценио и био је уз краља Петра Другог Карађорђевића у његовим најтежим тренуцима смрти у Денверу 1970. године.


РАД У НЕПРИЈАТЕЉСКОЈ ПОЗАДИНИ

ПУКОВНИК Никола Степановић био је само један од 40 ангажованих српских војника и официра у армији и обавештајним службама САД. Степановић је ангажовао више од тридесет америчких Срба за рад у тој служби. Услов је био да су физички способни за рад у непријатељској позадини. Многе је познавао из Српског народног савеза, а о некима је сазнао из српског листа "Американски Србобран" који је излазио у Питсбургу. У тој групи нашли су се Ђорђе Гов Мусулин, из Питсбурга, Ели Поповић, из јужног Чикага, затим Никола Ник Лалић, Мирко Рајачић, Џорџ Вујновић, Стив Бижић, Ник Драгаш, Џон Милодраговић, Џо Веселиновић из Сент Луиса и други.