ВЛАДИМИР Ваухник никада није открио како је дошао до сазнања да Немци припремају операцију "Казенска судбина", односно тајни план "Пројект 25" о нападу на Краљевину Југославију. Открили су га, међутим, Немци који су се дивили овом обавештајцу и дали му шифровано име: "Тајанствени пуковник В."

СС генерал Валтер Шеленберг, један од шефова тајних служби Трећег рајха, на основу депеше немачких агената из Београда је 2. априла 1941. обавештен да је проваљена најстроже чувана немачка тајна - план инвазије на Југославију под кодним именом "Пројект 25".

"Тајанствени пуковник В." је послао у Београд потпун извештај о немачким плановима за офанзиву, чак их је упозорио на бомбардовање Београда које је Хитлер планирао као изненадни напад. Кад је Хитлер чуо за ово гушио се од беса и почео да се дере: "Зашто одавно нисте ухапсили тог проклетог човека!"

Генерал Шеленберг није знао ко је тајанствени пуковник, али је у мемоарима оставио сведочанство да су нацистички контраобавештајци дуго сумњали да је Ваухник корумпирао неког високог официра Вермахта који му одаје тајне. Месецима су га безуспешно пратили и прислушкивали покушавајући да открију његове изворе, али нису успевали чак ни да разбију шифре радио-порука које је сваке вечери емитовао у Београд.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Велики српски шпијуни: Стеван Дедијер, Србин са дна каце који је правио атомску бомбу за Тита

- НАШИ агенти су само констатовали да је пуковник до ушију заљубљен у ћерку власника једног берлинског ресторана, коју обасипа поклонима и изводи на отмена места. После месеци праћења они су открили да југословенски официр има још најмање две велике љубави. Једна дама је била сестра немачког генерала, елегантна и материјално независна, која је имала познанства с индустријалцима и вишим официрима Вермахта - забележио је СС генерал Валтер Шеленберг.

Друга дама је била супруга једног познатог инжењера, човека великог угледа и у цивилним и у војним круговима. Открили смо да овај наизглед складни брачни пар води двоструки живот. Наиме, инжењер уопште није показивао интересовања за женске чари своје лепше половине и у најмању руку је толерисао Ваухников боравак у њиховом брачном кревету. На свој веома вешт начин "Тајанствени пуковник В." је умео да од њих извуче све што је било од значаја.

СЛОВЕНАЧКИ ЧЕТНИЦИ СЛОВЕНИЈА је краљевској војсци дала четири генерала, шест пуковника, шест потпуковника, 16 мајора, 28 капетана, 32 поручника и 16 потпоручника, а добар део словеначких четника, поготово официра, био је на дужностима и у Дражиној врховној команди. Командант Штајерског четничког одреда у Словенији био је поручник Јоже Мелахер Змагослав. Против окупатора су се борили и припадници љубљанског, горењског, нотрањског, штајерског, долењског и приморско-истарског четничког одреда, као и специјална четничка група сектора Горица - Трст.

КЋЕРКА немачког кафеџије је за Ваухника прикупљала информације из ресторана свог оца, у коме су се окупљали високи СС официри. Генерал Шеленберг је то открио из пресретнутог телефонског разговора крајем марта 1941. кад је Владимир Ваухник од девојке захтевао извесне документе које мора хитно да прочита. Дан касније, немачка шпијунка из владе у Београду јавила је да је Ваухник послао свом генералштабу немачки план напада на Југославију.

Гестапо га је ухапсио и током четворомесечне тортуре врбовао да ради за њих. Ваухник је, да би сачувао живот, пристао на понуду Немаца да оде прво у Италију, а потом у НДХ и помогне генералу Глезу фон Хорстенауу да домобране организује по узору на Вермахт. Обрео се у Загребу где је требало да буде помоћник начелника хрватског генералштаба у НДХ. Било му је понуђено место у домобранском официрском кору којем су превладавали официри бивше југословенске војске. Био је ужаснут оним што је видео.

У СВОЈИМ мемоарима Ваухник сведочи да су ти официри у раној фази НДХ доживљавали као умањену Југославију. Успоређивали су је с неокупираним делом Француске и режимом у Вишију, па су чак закључивали да је исход Априлског рата био повољан за југословенски простор. Павелић и усташе побринули су се да се такве илузије брзо распрше.

Ваухник се убрзо склонио у Љубљану. Павелића и његове усташе описао је као копију Хитлера и есесоваца: празноглавце зверског менталитета. Почео је да се изговара болешћу, да би већ 21. новембра 1941. отпутовао у Љубљану на лечење. После неколико месеци без трага је нестао из болнице...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Како је оснивач ФБИ украо идеју о невидљивом мастилу од српског Џејмса Бонда?


МЕЂУТИМ, пуковник Ваухник у санаторијуму у Љубљани организовао шпијунску мрежу, која је радила за британски Интелиџенс сервис. Узео је лажни идентитет и отворио тајну фабрику за производњу коњака.

- Уз помоћ коњака, куповао сам поверљиве информације, јер је Трећи рајх био као жедан сунђер који непрестано тражи ракију! - записао је у својим мемоарима Владимир Ваухник, када их је објавио 1965. године.

Његова нова тајна агентура "Берлинер Брсен-Зеитунг" (ББЗ) је радила до 1944. године.

ОФИЦИРСКУ каријеру Ваухник је завршио у чину бригадног генерала, као заменик команданта Југословенске војске у отаџбини у Словенији. Дража Михаиловић га је поставио за свог повереника. У документима четничког покрета Ваухник се помиње као вршилац дужности команданта Словеније под псеудонимима "Влајко", "Потпуковник Васић" и "Генерал Рачић".

У својим мемоарима које је пуковник Владимир Ваухник објавио 1967. године на немачком језику ђенерала назива "Мој побратим генерал Дража Михаиловић".

У Словенији, је постојао Централни обавештајно-информациони центар Југословенске краљевске војске у отаџбини, на чијем врху се налазио Чичин побратим генерал Владимир Ваухник и пуковник Коста Домазетовић. То је био сигурно најбољи обавештајни центар у том делу Европе.

КАДА је немачка контраобавештајна служба у октобру 1944. открила идентитет "Тајанственог пуковника В." обавештајац Владимир Ваухник је пребегао у Швајцарску. Покушао је да организује савезничко искрцавање на обале Јадранског мора око Трста. Четири године касније је емигрирао у Аргентину. Средином шездесетих година прошлог века, британски Интелиџенс сервис дозволио је објављивање мемоара свог агента, пуковника Владимира Ваухника, бившег југословенског војног аташеа у Берлину.

Тако је откривена истина о "Тајанственом пуковнику В.", српском, југословенском и британском шпијуну, који је изнервирао Хитлера, а одушевљавао ђенерала Дражу.