ПРЕКРЕТНИЦА у животу након добијања првог пензионог чега многима доноси и преиспитивање животних одлука, као и сумирање онога што су урадили, објашњава психотерапеут Стојан Мишић.

Зато су посао кроз хонорарно ангажовање, наметање обавеза од стране својих потомака или ангажовање у различитим организацијама само неки од начина како да пензионери лакше преброде прелазак у треће доба после дугогодишњег свакодневног рада.

Радно-окупациона терапија један од облика готово обавезних начина лечења, који су најстаријим суграђанима доступни у рехабилитационим центрима и домовима за стара лица. Ове терапије су усмерене ка активирању постојећих способности и знања пензионера како би се успорио процес старења и побољшало психофизичко стање корисника. Подстицијани капацитет који са собом носи рад у трећем добу, како тврде стручњаци, обогаћује живот пензионера и доприноси бољем општем здравственом стању. - Утицај који рад има на пензионере је велики, јер је сврха радне терапије и рада да оспособи особу да се самостално стара о себи, да преузима иницијативу и да подстиче или одржава све оне способности које су деградирале - објашњава психотерапеут Стојан Мишић. - Често је старијим пензионерима поражавајуће да поново уче ствари које су пре радили свакодневно. Рад непосредно након пензионисања је пожељан, зато што је важно да особа задржи осећај продуктивности и функционалности. То не мора бити нужно неки посао, у обзир долазе и разни хобији и друге активности.

Прочитајте још - Пензионери се враћају на посао?

Многобројне организације и удружења пензионера своја дружења и састанке најстаријих суграђана заснивају управо на креативним радним активностима. Тако се најстарији суграђани тек у трећем добу сусретну са културно-уметничким стваралаштвом, ручним радом, столарским занатом, приступају многобројним рекреативним активностима, друштвеним играма и причаоницама. Ипак, како би пензионери кроз радне активности савладали осећај анксиозности и усамљености, која може довести до депресије и затварања у кућне услове, подршка породице на самом почетку кључна је да би се лако прихватиле нове животне улоге.

- Најзначајнија ствар коју породица може да уради је да буде доступна пензионеру. Такође, породица је ту да буде и помоћ и подршка - објашњава наш саговорник.

Осим радног ангажовања кроз хобије и активности које намеће дружења са пензионерима, најстарији суграђани имају могућност и да званично буду запослени након пензионисања. За ову врсту рада не постоје законска ограничења у погледу година.

ВРЕМЕ ДА СЕ ПОСВЕТИТЕ СЕБИ

Веома је тешко особи да се навикне да више не иде на посао и да не доприноси на начин на који је навикла. Осећај усамљености и мање вредности је доминантан у овој животној фази. Такође, смрт најближих пријатеља и познаника је само подсетник на то да не постају млађи. С друге стране, постоје особе које схвате да је пензионерско доба у ствари доба слободе. Такође, то је период када могу да се посвете само себи и својим неоствареним жељама - каже Мишић.