НА Филолошком факултету у Београду студенти однедавно могу да изучавају неке далеке културе и језике, попут индијског или азербејџанског, а у плану је и изучавање азијско-пацифичког региона. И док управа факултета верује да ће интересовање студената за ове профиле бити велико, професори са катедри за српски језик и српску књижевност тврде да се квоте за упис студената на ове две национале катедре смањују зарад уписа студената на катедре далеких земаља и култура.

Декан проф. др Љиљана Марковић то негира и тврди да факултет има амбициозне планове.

- Отпочињу студије индологије, унапређујемо студије персијског језика, књижевности и културе, као и студије кореанистике, а ради изучавања азербејџанске културе основан је и истоимени центар на нашем факултету - рекла је недавно за наш лист проф. Марковић.

Она је навела да је у плану и развој келтских студија, што ће се одвијати у интензивној сарадњи са Универзитетским колеџом у Даблину. Под окриљем Центра за студије Азије, планира се изучавање азијско-пацифичког региона у оквиру којих ће се наћи студије хавајске и филипинске културе.

Прочитајте још - Пусте катедре за књижевност

Проф. Марковић је навела и да факултет, у сарадњи са Музејом афричке уметности, намерава да оснује и студије африканистике.

- Са посебним жаром радимо на акредитацији новог студијског програма, под називом "Kултура на Путу свиле", као и "Студије културе" - наводи она.

Наша саговорница подсећа да је велико интересовање показано за све студијске профиле скандинавистике, као и за оне који се изучавају на Kатедри за оријенталистику, а у питању су арапски, турски, кинески и јапански.

Из године у годину, истиче она, расте интерес за азијске културе, што сведочи да млади Србије уочавају нове геополитичке трендове и да им иду у сусрет: зближавање са земљама које су изузетно значајне у садашњости, а биће још значајније у будућности, попут Kине, Индије и Јапана.

Међутим, управници националих катедри негодовали су недавно што се квота за упис студената на њиховим катедрама смањује, а уводе се додатне студије страних језика и култура.

Проф. др Рајна Драгићевић, управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима раније је рекла за наш лист да Филолошки факултет треба да уводи изучавање нових језика и култура, али не на рачун српског језика и књижевности.

Декан Љиљана Марковић истиче да квоте за националне катедре нису смањене, већ да се са својим сарадницима, код ресорног министарства, изборила за двоструку квоту у односу на раније године.

- Ове године је повећана квота за упис студената, како на свим студијским профилима Катедре за српску књижевност, тако и на профилима Катедре за српски језик - каже проф. Марковић. - Ми се на факултету на сваки начин трудимо да промовишемо студијске профиле ових двеју катедри.


РАЗЛИЧИТО ОПТЕРЕЋЕЊЕ ПРОФЕСОРА

ПРОФЕСОРКА Љиљана Марковић истиче да је на две националне катедре запослено 57 наставника и сарадника, а да су на прву годину уписали 107 студената. Другачија је ситуација на осталим катедрама, које су са 253 запослена уписале 986 студената, што објашњава, да ти професори имају дупло веће оптерећење.