Српски патријарх Иринеј изјавио је, поводом великог јубилеја - осам векова аутокефалности Српске православне цркве (СПЦ), да тај догађај "представља најзначајније размеђе" српске историје.

"Било је у прошлости важних догађаја, али овај који прослављамо, поред Косовског боја, за наш идентитет, за историјско трајање и пут српског народа сигурно је најзначајнији. Та два догађаја конституисала су два завета, светосавски завет и светолазаревски завет, којима је наш народ живео вековима, данас живи и живеће", рекао је патријарх у интервјуу датом за "Политику" уочи пута у Црну Гору, а који лист објављује у данашњем броју.

Велики јубилеј, стицање аутокефалности 1219, СПЦ ће обележити од 6. до 9. октобра у манастиру Жича, седишту првог архиепископа самосталне српске цркве, Пећкој патријаршији и у Београду.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Patrijarh Irinej: Ne napuštajte svoju otadžbinu, opstaćemo kao narod

"У осам векова које сада сагледавамо, било је и успона и падова, победа и пораза, туге велике и радости велике и, ево, Бог је дао и нама да у славу нашег небеског заступника Светог Саве кажемо да смо сачували његову и нашу веру хришћанску, православну, језик, национални дух, културу и државу", истакао је Иринеј.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - PATRIJARH NE HAJE ZA PRETNjE IZ CRNE GORE: Odlazim u Grbalj po svaku cenu

Додао је да "ових осам векова српски народ и његова Црква прилажу светској хришћанској, духовној и културној баштини за покољења која долазе".

Патријарх је говорио и о тренутном односу Цркве и државе, за које је рекао да су сада "у узлазној путањи".

"Наравно да ми немамо илузију да се може вратити време симфоније како је било у Византији и Немањићкој Србији... Наравно, Србија је данас секуларна држава. Устав дефинише Републику Србију као световну државу у којој су цркве и верске заједнице одвојене од државе. Нашем добу је примерен принцип кооперативне одвојености и сарадње", рекао је Иринеј.

Он је, међутим, одбацио став да Црква нема право да се огласи по најважнијим питањима и истакао да ће она "и даље, када сматра да је потребно, посебно када се ради о виталним питањима и идентитету народа, његовој самосвести, увек и одлучно дати свој глас".

Поглавар СПЦ је рекао да је однос државе и цркве добар у Србији и Републици Српској, али је указао на њен тежак положај, не само на Косову и Метохији, него и у Црној Гори.


"Када би таблоиди била верна слика било ког сегмета српског друштва, било би разлога за бригу или би било касно за бригу. Богу хвала да није тако. Проблем који, ипак, треба да брине није у томе што власници или уредници таблоида желе да свој укус и опскурни начин живота преко својих новина наметну српском православном народу, него због тога што поједини људи који имају велику духовну одговорност у томе учествују."

"Мада у атмосфери празника, мораћу да поменем и трагичну ситуацију у Црној Гори, која је, не мање него Косово и Метохија српска, класична српска земља", рекао је патријарх.

Он је оценио да је ситуација у Црној Гори "трагична до апсурда".

"Не само што је тамошња власт признала Косово и Метохију за независну државу, с приштинским властима, који су одреда били припадници терористичке војске, одржава тесне односе, него се с Цетиња чак посеже за Метохијом и говори да не припада Србији већ Црној Гори", рекао је Иринеј.

Према његовим речима, "перфидним и систематским притисцима, затиру српски народ у Републици Црној Гори, а неки кругови истовремено истичу територијалне претензије према Србији".

Фото В. Кадић


Патријарх је указао и да се ниједно питање, ниједан проблем, како "свеколико искуство Цркве Христове учи", па ни овако важан као што је питање Косова и Метохије "нити настаје, нити се трајно може решити посебно, партикуларно".

Он је подсетио да је зато Свети архијерејски сабор упутио "позив свим политичиким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена".

"Сабор је свесрдно подржао сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије", закључио је патријарх Иринеј у интервјуу за "Политику".