У региону је појачана сеизмичка активности, али грађани Србије не треба да страхују пошто се не очекују велики земљотреси, попут оних који су претходних дана погодили Турску и Албанију, изјавио је данас заменик директора Републичког сеизмолошког завода Србије Бранко Драгичевић.

Он је рекао Танјугу да се у Србији ништа значајније неће догађати по питању земљотреса, ако се пореди са досадашњом геолошком историјом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Више од 340 накнадних потреса, школе затворене

Напоменуо је да се не могу увек предвидети земљотреси, али да се свакако у Србији у будућности не очекују земљотреси веће магнитуде од шест јединица Рихтерове скале.

У Србији је најјачи земљотрес био 1922. године у Лазаревцу, магнитуде 5,9 јединица Рихтерове скале.

"Разлог за страх ће у будућности имати само они који живе у још сеизмички необезбеђеним објектима, а то су они који су грађени пре доношења одређених прописа који гарантују стабилност објеката, затим лоше одржавани објекти, као и они који су грађени мимо прописа", навео је Драгичевић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Црна Гора: Подрхтавање тла очекује се и наредних дана

Како је рекао, велики земљотреси "припремају" се неколико година, као што је био случај са потресима који су се догодили сада у Турској (5,7 степени) или у Албанији (5,8 степени).

"На просторима Турске и Албаније, очекује нас смиривање тла које ће трајати неколико месеци, можда и неколико година. Земљотрес у Турској се догодио на истом месту као земљотрес 1999. године (7,4 по Рихтеру), када је у околним градовима и Истанбулу погинуло око 18.000 људи. Тада је потпуно уништено око 50.000 кућа, а неколико стотина хиљада људи остало је без крова над главом", навео је он.

Драгичевић каже да су након тога настале студије које су предвиђале да ће се до 2030. године догодити доста јак земљотрес магнутуде 8,5 јединца Рихтерове скале и да овај што се сада десио (почетком августа од 6,5 по Рихтеру), није тај велики очекивани земљотрес.

"Да би се смањиле последице земљотреса потребно је порадити на јачању свести о присуству сезимичке опасности, а што ми као друштво често заборављамо. Потребно је радити на припремљености, јацати организације које се баве проценом ризика и које реагују у ванедним ситауцијама", истиче Драгичевић.

Како каже, сеизмичка активност на просторима Турске, Албаније, Црне Горе и БиХ је део сеизмичке активности тзв. централно-медитеранског појаса, односно простора где се дешава пет до седам одсто свих земљотреса на планети, као и око 17 одсто најјачих земљотреса у свету.

Додаје да је сеизмичка активност тла стална и да се на њу не може утицати, али да се може утицати на последице.

Драгичевић напомиње да се не може предвидети тачан датум земљотреса, већ само простор и временски оквир, као и да се може порадити на превентиви, односно да се могу заштити постојећи објекти и обезбедити да се нови граде у складу са прописима који гарантују њихову стабилност.

Он је подсетио да је у Србији било јаких земљотреса, на пример 2010. године у Краљеву (5,4 по Рихтеру), затим 1998. године у Мионици (5,6 по Рихтеру)...

Објашњава да земљотреси настају због тектонских покрета који су за људе неприметни.

"Живимо у илузији да је тло непокретно. Налазимо се уствари на мега плочама које су у међусобној интеракцији и које се приближвају и подвлаче једна испод друге. На тим контактима ствара се сеизмичка енергија и када не може отпорност стена да истрпи генеришу се сеизмички таласи. Тако смо у последњих око 15 дана имали сеизмиочку активност изражену на територији БиХ, Албаније и затим пре неки дан у Турској", рекао је он.

Драгичевић каже да се сваке године на нашој планети очекује да ће се догодити у просеку 500.000 земљотреса.

"Тако да се на сваких око 30 секунди негде догоди земљотрес. Такође, очекивања су да ће се по статистици у једној години догодити два разорна земљотреса чије су магнитуде од осам до девет јединица Рихтерове скале. Затим да ће бити око 20 катастрофалних земљотреса и да ће бити неколико десетина и стотина земљотреса, као што је био, на пример, овај у Албанији", рекао је он.

Поједини медији у региону су пре неки дан пренели да је потрес који се догодио овог месеца у Албанији навео стручњаке, као и грађане БиХ, на размишљање да ли тај догађај има везе са учесталим потресима последњих месеци на подручју БиХ, којих је од почетка године било 44.

Стручњаци су, међутим, рекли да потрес у Албанији нема везе са учесталим подрхтавањима тла у БиХ.

Тло у Албанији је ове године подрхтавало 340 пута, а најјаци удар је био јачине 5,8 степени по Рихтеру и за собом оставио значајну материјалну штету. Повређено је више од 130 људи.

Сеизмолози кажу да је до потреса дошло померањем афричке тектонске плоче, која се протеже све до Алпа.

"Та афричка тектонска плоча диже наше планине годишње центиметар или два, оне расту", рекао је сеизмолог Федералног ХМЗ у БиХ Иван Брлек.