ГЛАВНЕ препреке за интеркултурализам у Србији треба тражити у тешком историјском наслеђу српског друштва, али и у национализму, показало је истраживање о етничким разликама у Србији Центра за проучавање етницитета.

Директор тог центра Горан Башић рекао је да ако се говори о добром и лошем национализму, оба концепта су допринела да се развије систем и политичка култура у којој се не дозвољава интеракција етничких заједница.

- Србија се свела на збир етничких заједница које имају све мање и мање прилика за међусобну комуникацију - рекао је Башић.

Препреке, по мишљењу Башића, треба тражити и у тешком политичком наслеђу Србије, јер је реч о друштву које се суочава са таквим наслеђем.

- Народи који живе на овим просторима произашли су из две парадигме, османске и аустроугарске, којима је заједничка особина ауторитаризам. Те се парадигме врло тешко носе са међуетничношћу и мултикултурализмом и либералним концептима друштва - објашњава Башић.

Истраживање је потврдило и почетну претпоставку да у Србији не постоји политика мултикултуралности, односно да су усвојени бројни закони што је добар знак, али је лоше што је из расправе о положају националних мањина искључен један део академских кругова и невладиних организација.

Прочитајте још - Како је измишљено етничко чишћење на Косову

Током спровођења истраживања уочено је и да на етничке дистанце у Србији утичу и глобалне политичке промене, тачније популизам, који је дефинисан као процес који од благог национализма и патриотизма, прави опасан национализам.

Препреке постоје и у формулацијама у законима, јер се кроз њих потврђује да је политички систем већински, односно није прилагођен мултиетничкој земљи.

Милена Драгићевић Шешић, са Факултета драмских уметности у Београду навела је да српском друштву интеркултуралност треба у пракси, јер је политика усмерена на то да ја Србија земља српског народа.

- Прави интеркултурални дијалог зависи од нас, од већине. Да ли ћемо ми као већина хтети да уђемо у дијалог зависи од нас и на такав нас дијалог ништа не може натерати - каже професорка.

Порука истраживача је и да је етничка дистанца у Србији све већа, а занимљиво је и да 60 посто грађана без обзира на националност сматра да је нација важнија од појединца.

У Србији се занемарује двојезичност и то је на штету српског народа и Србије који губе значајан део образовног становништва школованог у јавним школама, истичу истраживачи.

Фахрудин Кладничанин, из организације ФОРУМ 10 из Новог Пазара у оквиру истраживања анализирао је наставу на босанском језику у Санџаку - да ли је модел наставе интеркултуралан или је део сегрегативне политике.

- Тамо где су Бошњаци у већини, ни просветни радници ни родитељи не препознају сегрегацију у процесу образовања на босанском језику. У општинама у којима су мањина, присутан је страх, образовање на босанском језику види се као опасност због сегрегативног потенцијала - закључује Кладичанин.