Комеморативним скуповима и полагањем венаца данас је почело обележавање 103. годишњице искрцавања српске војске на грчко острво Крф.


На спомен-обележју на плажи у Гувији, где се искрцавала српска војска, венце су у име Владе Србије положили државни секретар у Министарству за рад Зоран Антић, у име Војске Србије бригадни генерал Синиша Кресовић и заменица градоначелнице Крфа Панајота Ðане која је поздравила чланове српске делегације и изразила задовољство што традиција полагања венаца на том месту траје дуже од 100 година.


Такође, почаст страдалим српских херојима код спомен-обележја постављеног 1975.године, одали су и представници удружења потомака учеесника Првог светског рата и Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918.године.


У луци Гувија српска војска се искрцавала од 6.јануара до 5.априла 1916.године.


Поводом годишњице искрцавања српске војске на острво Крф, венци су положени у месту Агиос Матеос на споменик Дринској дивизији, једином спомен-обележју из Првог светског рата које су подигли српски војници и то 1916.године.


Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић рекао је да албанска голгота и српска епопеја представљају један од најтежих и најсудбоноснијих периода у новијој српској историји оценивши да је то било доба великог страдања цивилног становништва и српских војника који су се месецима повлачили преко албанских гудура.


"Албанска голгота и боравак Срба на Крфу и Виду од 1916.до 1918.године уткани су у колективну свест нашег народа као раздобље безмало античке теагичности, несебичног јунаштва и истинске хуманости", рекао је Антић.


Нагласио је да су Срби и Грци у прошлости, као и данас, показивали необичан осећај разумевања, сарадње и заједничког деловања.


"Пре 103 године наши заједнички преци бранили су слободу својих народа и држава. Ми, њихови потомци, данас следимо њихове идеале и у миру се боримо за напредак наших двеју земаља", закључио је Антић.


Председник новоформиране општине Јужни Крф Лесис Константинос рекао је да су српски војници после повлачења преко Албаније, стигли 1916.године на Крф - "острво спасења" и да су од тада Срби и Грци братски народи и да су до данас одржали пријатељске односе.


"Крф је свето и вољено место за све Србе. Пре три године прославили смо 100годишњицу искрцавања српске војске на острво и тада смо се упознали са тим значајним делом савремене српске историје. Тада су крфски мештани помагали колико су могли да се неколико хиљада измучених Срба опораве", рекао је Константинос.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: РЕПОРТЕР “НОВОСТИ” НА КРФУ: Тихо, да не реметимо мир јунака


Додао је да је данас дужност Срба и Грка да сачувају историјско сећање и пренесу га новим генерацијама кроз заједничку сарадњу и заједничне манифестације.


Годишњица је обележена и одавањем почасти Грку Јанису Јанулису, једном од бројних мештана Крфа који су своју земљу давали да би се на њој сахрањивали борци Дринске дивизије.


Почаст Јанусу Јанулису сваке године одаје и његов унук Христос Јанулис, који је одрастао са дедом јер су му родитељи радили у иностранству, и који памти како му је Јанус са узбуђењем приповедао о Србима и заједничкој историји Срба и Грка.


Христос је за српске медије, са сузама у очима, рекао да га је данас посебно ганула песма "Тамо далеко", коју су извели заједно чланови српског КУД "Прњавор" и грчког КУД Агиос Матеос, а коју је, каже, често певао са дедом Јанусом.


"Недалеко од места на коме се налази споменик мом деди, некада смо имали њиве где смо изводили стоку. Деда ме је увек упозоравао да не трцим на местима где су сахрањени наши Срби", присетио се Христос Јанулис.


После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација, те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлуцила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.


Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.


После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне, а француска влада је 28. јануара 1916.године одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте, док из Албаније не буде извучена српска војска.


Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску, а до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено више од 135.000 људи, у Бизерту око 10.000 људи, а на Корзику и у Француску око 5.000 српских војника.


Прво искрцавање српске војске на Крф било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.


Најтеже рањенике искрцавали су на оствро Видо на којем се сада налази спомен комплекс и у оквиру њега маузолеј.


Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи. Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.