У Србији тренутно око 1.500 деце прима терапију хормона раста, а из удружења Хораст, уочи Светског дана деце ниског раста, упозоравају да низак раст може указивати и на озбиљан здравствени проблем и да је зато рано откривање поремећаја од изузетног значаја.

Удружење особа са недостатком хормона раста и ниским растом оцењује да деца ниског раста у Србији с великим закашњењем стижу до ендокринолога, односно тек у пубертету, када медицина може да уради мање него кад је дете упућено на лечење у предшколском узрасту.

"Половини деце поремећај се дијагностикује онда када је прекасно за терапију која је данас свима доступна и бесплатна", наводе из удружења и додају да је важно почети лечење онда када је поремећај настао, а обавезно пре пубертета, јер се 85 одсто телесне висине достиже пре адолесценције.

Истичу и да нису сва деца ниског раста здрава деца, јер могу да болују од хипотиреоидизма, глутенске ентеропатије, хроничних бубрежних болести, урођених срчаних аномалија.

ПРОЧИТАЈТЕ И: НАСИЉЕ У ШКОЛАМА: Министарство просвете годишње има и 840 пријава

Наводе да је неопходно обратити се лекару уколико је дете доста ниже од својих вршњака, те додају да дете у току прве године у просеку требало да порасте око 22 центиметра, у другој око 12, у трећој осам, а потом око четири центиметра годишње до пубертета.

Depositphotos


Из удрузења позивају родитеље да уз помоћ бесплатне апликације за мобилне телефоне "Карта раста" редовно проверавају да ли се њихово дете налази у оптималној зони раста и да се, уколико открију да се дете налази у ризику због ниског раста, благовремено обрате свом педијатру.


Светски дан деце ниског раста обележава се 20. септембра.