Закон о заштити узбуњивача за четири године примене у Србији дао је добре резултате и показао да судови ефикасно пружају заштиту лицима која пријаве корупцију, а у наредном перуоду очекује се веће ангажовање тужилаштва на истраживају пријава.

То је оцењено на данашњој конференцији "Заштита узбуњивача на централном и локалном нивоу", на којој је министар правде Нела Кубуровић истакла да је најважније да узбуњивачи добијају заштиту и да се надлежним органима издају упутства да не могу ни на који начин да врше одмазду према тим лицима.

Кубуровић је истакла да је битно и шта се дешава са пријама које узбуњиваци поднесу, те је позвала тужилаштво да са дужном пажњом размотри пријаве узбуњивач.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Узбуњивачи" су променили ток историје

Указујући да не жели да се меша у самосталност рада тужилаштва, Кубуровић је навела да сматра да Републичко јавно тужилаштво треба да сачињава годишњи извештај који ће показати шта се дешавало са пријавама узбуњивача.

"Није пријава само када се узбуњивач појави у тужилаштву. Треба се радити на проактивности - јер пријава може да буде и објављени чланак и објављена фотографија", навела је министарка указујући да ће се на проактивности тужилаштва такође инсититрати у поглављу које се односи на борбу против корупције у Акционом плану за поглавље 23.

Кубуровић је најавила да ће Министарство правде израђивати годишње анализе унутрашњег узбуњивања - шта се то дешавало са пријама које су поднели узбуњивачи и како су поступали надлежни органи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Злоупотребе у Рачи: Од фабрике отпадних вода - муљ

Такође је рекла да ће израда нове Националне стратегије за борбу против корупције почети током 2020. године.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава, Кајл Скот, рекао је да је узбуњивачима неопходно пружити поверење и заштиту - подизањем јавне свести о потреби пријављивања корупције, проневере и злоупотреба, повећањем знања овлашћених за примање жалби узбуњивача, јачањем правне заштите на суду и коришћењем информација које узбуњивачи пруже у кривичним истрагама.

Амерички амбасадор је указао да је у последњих годину дана УСАИД у сарадњи са Пиштаљком и међунароним стручнаком за узбуњивање Томом Дивајном, дефинисао упутство за локалне самоуправе како да поставе струкрутуру и поступке за деловање по пријавама узбуњивача.

"Наставићемо да радимо на томе и дати сву потребну подршку за јачање заштите узбуњивача", поручио је Скот.

Он је рекао да је корупција озбиљан изазов са којим се суочавају све владе, али постоји глобално искуство које се може искористити да се пронађе одговор на тај изазова.

Заменик шефа Делегације Еврипске уније у Србији Матеа Норчић указала је на недавну Директиву ЕУ о заштити узбуњивача, поручивши да корупцији мора да се супротстави јако и подрже људи који имају храбости да изнесу у јавност своја сазнања о коруптивним радњама.

Владимир Радоморовић из Пиштаљке сматра да заштита узбуњивача треба да доведе до успешног разоткривања корупције и других незаконитости, како би цело наше друштво било заштићено.

"Закон се примењује нешто више од четири године. Претходно су судије обучене да примене овај закон што је довело до резултата какве, чини ми се, тешко да ће моћи да надмаши било ко у Европи. Неки од узбуњивача су добили заститу од суда пивременом мером после само два након што су је затражили", навео је Радомировић.

Он међутим сматра да ћемо о успешности Закона моћи да говоримо тек када послодавци схвате да узбуњивачи нису њихови непријатељи него савезници.

"Када послодавци буду проактивно поступали и омогућавали својим запосленима, узбуњивачима, као и корисницима услуга, да све оно што су приметили као неправилност - пријаве, без страха од штетних последица", рекао је Радомировић.

Узбуињивач из Раче Томислав Вељковић који јхе 2016. године пријавио корупцију од 600.000 евра, сматра да је Закон о заштити узбуњивача један од бољих у Србији, али каже да узбуњивачи немају пуну сатисфакцију за своје поступке све до тренутка док се не реше коруиптивни предмети које смо пријавили.

Поводом предмета у које је иницирао узбуњивање суд је донео привремену меру којом је враћен на посао. Општинска управа се жалила и то решење и сада је случај на одлуцивању по жалби.

Предмет пријаве је, како је рекао Вељковић, из Крагујевца пребачен у тужилаштво у Краљеву, али резултата још нема.