ПЕТОКРАКА са пет крака то је значка нас јунака, била је песма која је величала некадашњу идеологију, државу и њене амблеме. Растакањем комунизма, сломом Југославије и крвавим епилогом заједништва, симбол светске револуције, равноправности и прогреса постао је икона диктатуре, једноумља и сурових обрачуна.

Готово три деценије је прошло откако смо комунизам и његове тековине оставили за собом. Идеологију и устројство државе јесмо, али поделе и стара непријатељства нисмо. А у овом, скоро па омиљеном националном спорту, ефектно је одигран још један пас. Захтев монархиста да се забрани истицање црвене петокраке размрдао је већ успавани и досадни вечити дерби четника и партизана.

Није једна кафана у Србији у којој ће ових дана уз ракију и мезе бити сервирана и чашица идеолошког разговора старог више до 70 година. Потегнуће се поново приче о издаји, британски "томпсони" и Стаљинове оргуље, краљ и Кардељ, брионски и други голи отоци.

Други су све то одавно уредили. Неко симболе скинуо, други оставио, али ове теме занавек су склоњене са дневног реда. Руси, на пример. Вратили су све традиције и знамења царске Русије, али совјетски и даље красе Руску армију, параде и јарболе. И нико се не стиди, нити икоме смета. Напротив.

Прочитајте још - ПЕТОКРАКА ПОНОВО ДЕЛИ НАРОД: Монархисти траже забрану црвене звезде

Нико не може ускратити нечије право да петокраку воли и истиче, било на грбу Црвене звезде или на бандери. Других, актуелних, проблема је толико да ово не би смело да буде ни периферно национално питање. Помирење је прејака реч, можда и утопија, али време је да се Србија пробуди из вишедеценијског идеолошког кошмара. У супротном у нашем животном тунелу, пуном бола и мрака, сијаће само она стара - петокрака.