Министар културе и информисања Владан Вукосављевић данас је, реагујући на изјаву хрватске колегинице Нине Обуљен Коржинек да је Никола Тесла хрватски научник српског порекла, одговорио да придев "хрватски" неће Србину Николи Тесли одузети ништа од његове вечне славе, али да такву интерпретацију сматра "нелогичном, историјски неутемељеном, детињастом и произвољном".

"У свом брзом и помало брзоплетом одговору на саопштење Министарства културе и информисања Србије, министарка Обуљен Коржинек повишеним тоном реагује на једноставне историјске чињенице и јавности нуди своје, мада претпостављам и виђење званичне Хрватске у вези са темом", наводи Вукосављевић у наставку полемике о пореклу и националности Николе Тесле.

Вукосављевић каже и да ће изаћи у сусрет предлогу хрватске министарке да се "окрене чињеницама, а не митовима", саопштило је Министарство културе.

"Чињенице кажу следеће: Никола Тесла рођен је 1856 године у селу Смиљан у Аустријском царству, у оквиру подручја које се звало "Војна Крајина" и које је, скоро искључиво, било насељено Србима. Отац му је био православни свештеник, а крштен је у српској православној Цркви Светих Петра и Павла у Смиљану. Дакле, јасно је шта је био по националности", истиче Вукосављевић додајући да и Обуљен Коржинек то не оспорава.

"Остаје да видимо шта министарка мисли када каже да се "Хрватска с поштовањем сећа једног од СВОЈИХ највећих изумитеља", наводи Вукосављевић и пита:

"Како је Србин, рођен у Аустријској царевини, у оквиру Војне крајине, у времену када од државе Хрватске нема ни наговештаја, занимљивим псеудоисторијским инжењерингом, постао "хрватски изумитељ"?"

Вукосављевић наводи да се држава Хрватска у међународно признатом капацитету, прилично касно попела на историјску сцену и да разуме "тежњу да се у ретроактивном смислу труди да попуни разне дисконтинуитете", али верује да има довољно угледних Хрвата у историји да одговоре на те идентитетске потребе младе државе.

Он напомиње и да је Хрватска најмање у два наврата, врло непосредно показала шта мисли и о Николи Тесли и о његовим сународницима.

"Да је Тесла посетио свој завичај 1941. године и да га је тамо затекао почетак Другог светског рата, сва је прилика да би био заклан и бачен у јаму, као и бројни припадници породице Тесла и више од 500 житеља Смиљана", наводи Вукосављевић.

Да је то преживео, како додаје, вероватно је да би страдао у Јасеновцу, Глини, Јадовну, на неком другом од безбројних стратишта Срба или би можда погинуо у борбама против хрватских усташа.

"Да је имао потомка, и да се тај потомак затекао у Смиљану или у Госпићу 1991. године, видео би призоре и поступке за које верујем да их министарка зна, па их овде не бих подробније описивао", каже министар.

Он истиче и да зато мисли да придев "хрватски" не иде уз име Николе Тесле у истој реченици, "осим ако није реч о неком дечијем квизу из популарне географије".

Што се тиче министаркине тврдње да "Србија не престаје са фалсификовањем историје..." приписаћу то, каже Вукосављевић, тренутном паду концентрације и нећу одговорити онако како то тај "клеветнички и интелектуално непоштени став" заслужује.

"Када је реч о Иви Андрићу, ирелевантно је шта о његовом осећању националне и духовно-интелектуалне припадности мислимо уважена министарка Обуљен Коржинек и моја маленкост", наводи Вукосављевић и упућује да се о томе обавести у многобројним изјавама самог Андрића и у документима које је потписивао велики српски и светски књижевник и нобеловац.

"Такође, када је реч о Иви Андрићу, охрабрујем је да разуме да нису сви римокатолици рођени на овим просторима, истовремено и Хрвати. Толико би већ морала да зна ако јој једини извор информација није искључиво "Хрватска енциклопедија"", указао је Вукосављевић.

Он додаје да религија нигде у Европи није вододелница нација, па тако ни уверења министарке Обуљен Коржинек, како каже, не могу да потру постојање бројних угледних Срба католика са ових простора.

"Узвратићу министарки истоветним саветом да се окане митова и да се упозна са биографијама и радом Руђера Бошковића, Ивана Гундулића, Петра Прерадовића, Влахе Буковца, Иве Војновића, Матије Бана, Марка Мурата, Валтазара Богишића, Антуна Матије Рељковића и многих других", наводи даље Вукосављевић.

Он поново истиче да аутентична хрватска култура има велики број значајних представника, којима може да се дичи и локално и глобално.

"Митоманија и својатање туђег нису поуздан савезник ни једном народу, па ни хрватском и српском", поручује Вукосављевић и позива хрватску колегиницу да заједнички запазе бројне могућности за будућу сарадњу у области културе, а да њихова различита виђења у вези са темом ове дебате, припишу сложеним историјским околностима из прошлости.

"Будућност је једини заједнички живи простор на који можемо да рачунамо. Искључиво од нас зависи шта ћемо од њега да направимо", закључио је Вукосављевић.

Министарка културе Хрватске Нина Обуљен Коржинек јуче је, поводом изјаве српског колеге Владана Вукосављевића о Николи Тесли, рекла да се Хрватска с поштовањем сећа једног од својих највећих научника не покушавајући да негира Теслино српско порекло и поручила да би јој било драго када би се Вукосављевић "окренуо чињеницама, а не митовима".

"Хрватска енциклопедија за Николу Теслу наводи да је био амерички и хрватски изумитељ српског порекла. Тесла је рођен у Хрватској, у Хрватској се школовао и из Хрватске је отишао даље у свет - у Аустрију, Чешку, Мађарску, Француску и затим у САД", рекла је хрватска министарка за Хину.