У Србији је лабораторијски потврђен први случај у овој години оболевања од грознице Западног Нила, коју преносе комарци.

Оболела је 84. годишња жена из Београда, која има удружене хроничне болести.

Прошле године први случај оболевања од грознице Западног Нила регистрован је раније 1. јула, а ове године четири недеље касније - 3. августа.

Прочитајте још: Ево у којих осам градова у Србији има комараца заражених вирусом Западног Нила!

Епидемиолог Института Батут Владан Шапоњић каже да је надзор почео 1. јуна и да су већ почетком јула очекивали прве случајеве заражених, али да се то десило тек 3. августа, што је четири недеље касније у односу на прошлу годину.

"Разлог томе је добар ларвицитни третман који је урађен благовремено, почетком пролећа, што је утицало на смањење бројности комараца који су преносиоци ове болести", рекао је Шапоњић за Танјуг.

Прочитајте још: ВИРУС ЗАПАДНОГ НИЛА: У Србији 4 особе преминуле, 60 заражено грозницом

У земљама Европске уније пре две недеље појавили су се први оболели, а до 1. августа регистровано је 33 оболелих од грознице Западног Нила - у Грчкој 25, Румунији четири, Мађарској два и по један случај у Италији и Француској.

У истом периоду регистрована су и три смртна случаја који се могу довести у везу са грозницом Западног Нила - два у Грчкој и један у Италији.

Грозница Западног Нила је сезонско оболење које је највише заступљено у периоду највеће активности комараца. Искуства из ранијих година су показала да се први случај оболевања обично региструје у другој половини јула, а највецћи број оболелих током августа.

То је вирусно оболење које се преноси убодом зараженог комарца. Преносилац је Цулеx пипиенс, врста комарца који је домаћин и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, док је човек случајни - слепи домаћин и инфекција се са њега даље не преноси.

Шапоњић каже да код већине заражених вирусом Западног Нила не постоје никакви симптоми, око 80 одсто, да петина има само благе симптоме сличне грипу, а код један одсто пацијената јављају се најтеже форме као што су запаљење мозга и можданих овојница.

Како би се смањио ризик од заразе, Шапоњић саветује да се редовно користе репеленти приликом боравка на отвореном, да одећа буде дугих рукава и ногавица, да се избегава боравак у природи у периоду највеће активности комараца - сумрак и зору, да се користи заштитна мрежа против комараца на прозорима и вратима.

Грозница Западног Нила први пут је регистрована у Србији 2012. године. Највише оболелих са неуроинванзивним формама Србија је имала прошле године, када је оболело 415 особа, а од тога 36 људи је умрло.

"Слично је било и у ЕУ, где је оболело више од 2.000 људи са великим бројем преминулих", закључио је Шапоњић.