У СТРАТЕГИЈАМА је давно уписано да Србији треба 26 регионалних депонија. Скоро деценију касније нисмо стигли до тог броја. Раде, уређују се или се приводе крају њих 17. Остале нису одмакле даље од планова, кажу упућени, јер се општине тешко договарају о томе где би требало да буду, ко би њима требало да управља, али и за чијег мандата да се отворе.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у Србији су лоциране 164 депоније које користе општинска јавна комунална предузећа за одлагање отпада. "Дивљих" је, међутим, близу 4.500. Често су уз обале реке, језера, настају и шире се стихијски, и озбиљно угрожавају животну средину.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: У Србију стигло 10 руских оклопних возила пешадије БРДМ 2

У Суботици је пре три године почела градња трансфер-станица и центара за сакупљање, а годину касније и регионалног центра. Недавно је градња завршена, а тренутно је у току тестирање опреме. Када центар проради, требало би да се затворе све локалне депоније сметлишта. Проналажење радника је један од изазова пред којим је Регионална депонија у Суботици. Наруку им не иде ни забрана запошљавања у јавном сектору, што значи да не могу да понуде сталан посао.

- Очекујемо позитивно мишљење Комисије за технички пријем. Надамо се да ћемо наредних недеља почети са пробним радом, а потом и почети да радимо - каже Чила Голи, директор регионалне депоније у Суботици. - Депонија решава проблем и околних градова и општине. Користиће је Бачка Топола, Сента, Кањижа, Чока, Нови Кнежевац и Мали Иђош. Имамо проблем са ангажманом људи. То што не можемо да понудимо стални посао је само део проблема. Ово и није атрактивно занимање. Ти људи треба да се баве смећем и пребирају по њему, тако да и то утиче на интересовање.

У Србији, према подацима Агенције за заштиту животне средине, 15 општина не депонује отпад на својој територији, већ за то користи депонију неке друге општине. Међу њима су Нова Црња, Сремски Карловци, Сечањ, Алибунар, Богатић, Мионица, Рача, Баточина...

ПОМОЋ МИНИСТАРСТВО за заштиту животне средине недавно је расписало конкурс за доделу 100 милиона динара помоћи општинама које решавају проблем депонија. Стигло је 12 пријава, а средства су, између осталих, одобрена Сомбору, Пироту, Новом Саду, Новој Вароши, Апатину, Оџацима, Кули и Бачу.

- Од планираних 26 регионалних центара за управљање отпадом, до 2016. године пуштено је у рад осам регионалних депонија, а реализација осталих депонија у директној је корелацији са ниским степеном остваривања регионалне сарадње између општина - стоји у недавно усвојеној Стратегији урбаног развоја. - Због недостатка простора за даљу евакуацију отпада услед препуњених депонија, као и недостатка регионалног система управљања, поједине општине своје укупне токове отпада преусмеравају на суседне општинске депоније.

Међу локалним самоуправама које су успеле да савладају уобичајене препреке и покрену регионалну депонију је - Пирот. Она ради већ шест година. Уз средства Министарства за заштиту животне средине, ускоро ће се проширити и покренути нови погон.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: По "гама ножу" Србија испред Немачке

- Наша депонија покрива и потребе Беле Паланке, Бабушнице и Димитровграда. Постоји могућност да нам припоје још неке локалне самоуправе - објашњава Владан Васић, градоначелник Пирота. - Било је проблема покренути је. Локалне самоуправе се тешко договрају, тешко је управљати заједничким предузећем. Све то смо и ми имали као проблем, али смо га превазишли. Депонија послује и желимо да је унапредимо.


Фото В. Ћирић


ПРОБЛЕМ ГРАЂЕВИНСКИ ОТПАД

ПОСЕБАН проблем је одлагање грађевинског отпада. У Пироту постоји депонија за те намене, али је грађани не користе.

- Проблем је и грађевински отпад. Ми имамо депонију за њега, али је тешко натерати људе да је користе - каже градоначелник Владан Васић. - Размишљамо да то решимо тако што ћемо обавезу одношења отпада на депонију условити издавањем грађевинске дозволе.