ОДЛУКА Владе Србије да за реконструкцију Саборне цркве у Мостару издвоји 59,1 милион динара, уз помоћ која стиже из Републике Српске, омогућиће завршетак овог храма до краја 2020. године. Подизање из пепела мостарске цркве, поред унутрашње декорације Храма Светог Саве у Београду, један је од највећих пројеката Српске православне цркве, који се готово у целини финансира из буџета Србије и Српске.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ У МОСТАРУ: Храм је важан за све три нације; Србија поштује територијални интегритет држава региона, очекујемо да то раде и други

Новац који је држава одвојила за херцеговачку саборну Цркву Свете Тројице потиче из средстава текуће буџетске резерве, а Епархији захумско-херцеговачкој и приморској прослеђен је преко Генералног секретаријата Владе.

Храм у Мостару има велики симболички значај за Србе у Херцеговини, а да ће Србија издашно помоћи завршетак његове обнове потврдио је и председник Александар Вучић, током његове посете Мостару априла ове године. Према тадашњој рачуници, за потпуну обнову, без унутрашњег осликавања, потребно је око два милиона евра. Финансијска помоћ из Београда и Бањалуке, уз остале прилоге, довољна је да већ крајем ове године сви грађевински послови буду окончани.

- Обнова Саборног храма Свете Тројице велики је благослов за све Србе који живе у Херцеговини и снажан импулс њиховом већем повратку у постојбину - каже мостарски парох Радивоје Круљ. - У њему је сабрана помоћ Србије, Републике Српске, али и љубав према овој богомољи свих житеља Мостара и Херцеговине без обзира на нацију и веру.

ПОМАГАЛИ И БОШЊАЦИ И ХРВАТИ НА иницијативу тадашњег владике захумско-херцеговачког Григорија, 2010. године одржано је прво донаторско вече за прикупљање новца за обнову мостарске цркве. Поред влада Србије и Српске, позиву се одазвао и велики број привредника и грађана Херцеговине. Донације је, између осталих, уплатио и већи број мостарских Бошњака и Хрвата. Овај храм, због тога, сматра се и новим симболом мирног суживота народа Херцеговине.

Поновно уздизање једног од симбола града на Неретви, како објашњавају у Епархији захумско-херцеговачкој ојачаће и српско становништво на овом простору. У Мостару су до рата Срби чинили трећину становништва, да би их данас у овом граду било између четири и пет хиљада.

Мостарска Светотројичинска црква до изградње Храма Светог Саве важила је за највећу православну богомољу под јурисдикцијом СПЦ. Јуна 1992. године хрватске снаге су је најпре запалиле, а потом и минирале. Обнова је са нулте тачке почела 2010. године, са планом да 2020. године буде одржано ново освећење ове богомоље.


ПОЗЛАЋЕНИ КРСТОВИ

СВИ груби радови на светињи која се уздиже над Мостаром су готови. Од прошле године њене куполе краси седам позлаћених крстова, који су после дуго година поново један од заштитних знакова Мостара. Према плановима обнове, следи унутрашње уређење храма, као и његове околине. Унутрашња декорација, како кажу, биће вишегодишњи посао на коме ће бити ангажовани најбољи мајстори иконописа и уметничког занатства из региона.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мостар: Освештани златни крстови на куполама Саборног храма