ПРЕМА подацима Министарства за рад у Србију тренутно борави од од 300 до 600 деце миграната без родитељске пратње и њима се како наводе брину надлеЂне институције - додељује им се штаратељ, омогућава смештај, психосоцијална подршка...,међутим у Центру за заштиту и помоћ тражилоцима азила (ЦЗА) сматрају да постојећи центри за њихов смештај нису адекватни и апелују на отварање посебног центра за прихват ове деце.

"Смештајни капацитети који се нуде тој деци нису довољно добри јер се смештају заједно са одраслима и формирање једног центраискључиво за малолетнике без пратње било би решење које би им омогућило добију заштиту и бригу која им је неопходна, каже за Тањуг психолог ЦЗА Јана Стојановић.

Она тврди да је број ове деце стално у порасту и да их, по проценама ЦЗА тренутно у Србији има око 500.

Она наводи да ЦЗА свакодневно долазе са таквом децом у контакт и да их срећу на улицама, парковима, да их виђају да спавају на отвореном...

"Највише малолетне деце без родитељске пратње је у Београду и један део њих је смештен у Центру за азил у Крњачи", наводи Стојановић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Деца мигранти седају у ђачке клупе у Србији

Она указује и на проблем неусаглашености података наводећи да је према подацима тог Центра од јуна месеца у Србији било близу 500 малолетне деце миграната без пратње, а према подацима МУП-а, од почетка године до јула у Србији их је регистровано свега 390.

Постоји одређен број деце која никада нису регистрована, упозорава Стојановић, и објашњава да они често избегавају регистрацију плашећи се да ће им то бити проблем ако успеју да пређу у неку неку вропску земљу, која им је крајњи циљ.

Најбројнији су тинејџери старости између 14 и 17 година, а приметан је и пораст млађе деце.

"Долазили смо у контак с децом која имају свега 9 година а путују сами без родитеља и старатеља и било кога ко брине о њима", каже Стојановић, која упозорава да су они под великим утицајем старијих група са којима се крећу, што представља велику опсаност за њих.

Говорећи о процедури, Стојановић је навела да свако ко дође у контакт са особом која се изјашњава као малолетна и путује сама дужан је да контактира Центар за социјални рад који даље преузима надлезност у погледу бриге, одређивања старатељства, боравка у смештајним капацитетима, док је полиција задужена за регистрацију. Међутим, Стојановић наводи да капацитети којима располажу Центри за социјални рад нису довољни да би могли да реагују на сваки позив.

Највећи број њих смештен је у Центру за азил "Крњача" затим у Заводу за васпитање деце и омладине и у дому "Јован Јовановић Змај" који се налази у оквиру Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ђорђевић: У Србији 4.000 миграната, од тог броја 3.000 су деца

Јана Стојановић међутим упозорава да је проблематичан начин на који се они смештају будући да се велики број деце збрињава у центре заједно са одраслима иако то није место за њих.

"Зато су често у ризику да буду злоупотребљени, неретко су и жртве насиља, подложни су различитим злоупотребама, лако их је изманипулисати и долазе јер долазе у контакт са различитим људима", каже Стојановић.

Наводи да су се и сами жалили да се не осећају безбедно у таквим центрима, да им прете, покушавају да их пљачкају, упадају у собе и да то није место где треба да буду.

"Зато је једино адекватно решење за овај проблем оснивање посебног центра за смештај деце миграната без родитељске пратње, где би имали сву потребну бригу у складу са њиховим годинама, а и било би и много рационалније за ангажовање капацитета стручних инстутиција", закључује Стојановић .