НАЦИОНАЛНА пензија за освајање само једне медаље на такмичењу или национална пензија само за оне који су освојили низ медаља и годинама бранили боје државног тима? Ово питање изазвало је полемику у јавности након што је Зоран Терзић, прослављени селектор женског одбојкашког тима Србије, изразио став да би исплата националних пензија за спортисте морала под ревизију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - МОС о допунама и изменама уредбе о националним признањима и наградама: Једнака права за све носиоце

Влада Србије пре неколико година донела је решење о додели националних спортских признања држављанима Србије у виду доживотног месечног новчаног примања. Ове националне пензије, како се наводи у решењу, додељују се спортистима који су освојили медаљу на Олимпијским и Параолимпијским играма, Шаховској олимпијади, светским и европским првенствима и носиоцима светских рекорда у дисциплинама у којима се надмећу на овим такмичењима и освајачима Дејвис или Фед купа међународне тениске федерације. У складу са одличјем, после навршене 40. године живота спортистима су намењене пензије у износу од 111.000 до 166.000 динара на месечном нивоу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Већи чекови почетком наредне године?

Ипак, селектор женске одбојкашке репрезентације брани став да би већ додељене пензије требало да прођу поновну ревизију. Како је изјавио, није поштено према целом тиму и другим спортистима да после краћег времена играња у дресу репрезентације неко од играча саопшти да неће више да игра. У том случају, како сматра овај селектор, неким спортистима требало би одузети националну пензију упркос чињеници да су освојили једну или две медаље.

- Ово није поштено ни према репрезентацији ни према држави, која ти даје национално признање. Оно се не добија за једно освојено такмичење, већ за целокупан рад. Ако се каријера сведе на један турнир или само неколико година, онда, по мом мишљењу, играч није заслужио националну пензију - нагласио је за медије Зоран Терзић.

Национална спортска признања у облику пензија уведена су још 2007. године. Према правилнику, оне се заслужују само освојеном медаљом, без обзира на број наступа у репрезентацији, као и то да ли је после спортиста одбио да игра за своју земљу.

Осим довођења у питање да ли се национална пензија заслужује дугогодишњим наступима и освајањем низа медаља у дресу српске репрезентације, у питање су доведене и висине ових пензија. Наиме, недавно је у јавност доспела и информација да су ове пензије више од примања истакнутих чланова Српске академије наука и уметности (САНУ). Наиме, највећа пензија у Србији која може да се добије на основу 45 година радног стажа износи око 100.000 динара, док спортисти који су освојили бронзу на Олимпијским играма примају месечно најмање 111.000 динара, а за злато се тај износ увећава до 166.000.

Висина националног спортског признања се одређује на основу просечне плате за децембар претходне године, а највеће је за успехе на олимпијским играма. Тако је злато вредно три просечне плате, сребро - две и по плате, док је бронза вредна две просечне плате. За светска првенства тај однос је нешто мањи, односно две и по просечне плате за злато, две за сребро, једна и по за бронзу, а за европска две за злато, једна и по за сребро, једна за бронзу. Сходно томе олимпијски шампион који доживи осамдесету од месечне накнаде добио би укупно око 700.000 евра.

НАЈУСПЕШНИЈИ

НАША најуспешнија репрезентација од доношења Уредбе јесу ватерполисти који су од 2008. освојили 12 медаља. На Oлимпијским играма злато (2016) и две бронзе (2008, 2012), на светским првенствима - два злата (2009, 2015), сребро (2011) и бронзу (2017), на европским - четири злата (2012, 2014, 2016, 2018), сребро (2008) и бронзу (2010).