НАСЛЕДНИЦИ старих власника у Србији потражују више од 800 предузећа, међу којима је и неколико рудника. Пошто по закону предузећа не могу физички да буду враћена, наследници могу да рачунају на обештећења, која би требало да почну 2021. Како "Новости" сазнају, прво неправоснажно решење о обештећењу једног предузећа већ је донето, али у Агенцији за реституцију још не могу да дају детаље.

Најпознатији власници концесионих права на руднике били су чланови династије Карађорђевићa. Они су у захтеву за повраћај тражили рудник лигнита "Раденка - Угљени", рудник "Волуја" и рудник и фабрику "Шевица". Сви су били саставни део предузећа "Нересница - Глоговица" и налазе се на територији општине Кучево.

Прочитајте још - Објективом пратио рађање "Колубаре"

Тражили су и лабораторију за прераду злата "Нересница", као и лагер у реци Пек, али и руднике "Бродица" и "Железник" за ваљање златне руде, у општини Неготин. Све ово одузето им је када и Бели двор на Дедињу, одлуком Скупштине ФНРЈ из 1947. Агенција за реституцију о овом делу њиховог захтева још није одлучивала.

Осим краљевске породице, рудник је имала и јеврејска породица Минх, власници параћинске "Штофаре". Реч је о старом руднику "Ртањ", у околини Бољевца, који данас траже потомци Минхових из Латинске Америке. Иако су рат као Јевреји једва преживели, све некретнине и покретности конфисковане су им 1946, јер су немачке народности! Рудари су у време Минхових имали на располагању амбуланту, болницу, пекару, кафану, биоскоп, а породица је помогла и изградњу школа у селима Мирову и Рујишту. Такође су стипендирали добре ученике. Минховима је припадала и вила у Улици Радослава Грујића 11 на Врачару, где је данас смештен Завод за заштиту споменика културе.

Остаци рудника "Ртањ", Фото В. Црњански


Како нам је потврђено у Агенцији за реституцију, захтев за враћање рудника поднели су и наследници Мирка Антоновића, за враћање, односно обештећење, Рудника "Колубара", у Великим Црљанима, у лазаревачком срезу. Мирку Антоновићу је пресудом од 22. јуна 1945. конфискована целокупна имовина.

Захтев је поднет и за ибарске руднике каменог угља са седиштем у Баљевцу, чији је концесионар била породица Савић. Рудници су одузети 1946. од Рударског предузећа "Милан Савић и синови".

Закон о враћању одузете имовине и обештећењу предвиђа да се не враћају подржављена предузећа, у која спадају и рудници, али у Мрежи за реституцију наводе примере хотела "Београд" у Београду, и "Путник" у Новом Саду. Они су одузети по Закону о национализацији привредних предузећа из 1946, а враћени само зато што су се водили на физичка лица, а не на правна.

- Они су ипак доказ да имовина предузећа може да буде враћена у натури, чиме би држава уштедела јер не би плаћала скупа вештачења и обештећење - каже Миле Антић из Мреже. - Многи наследници траже надокнаду изгубљене штете и камате, али то је нереално.

Принц Владимир Карађорђевић подноси захтев за реституцију, Фото А. Станковић


ОДУЗИМАНА И ГРОБНА МЕСТА

КАДА су први пут стари власници, пре 13 година, пријављивали Дирекцији за имовину шта им је одузето, поред кућа, вила, земљишта и станова, на списку се нашло 796 фабрика, 958 млинова, 1.223 салаша, 726 магацина, 548 циглана, 290 хотела, 122 рудника, 107 штампарија, 88 биоскопа, 42 хидроелектране, 12 воденица, три брода и чак 634 гробна места. По Антићевим речима, гробне парцеле су одузимане у национализацији, посебно по унутрашњости, али и у Београду. Негде је, како наводи, чак било и ископавања покојника, као на нишком јеврејском гробљу.