У ПРВИХ пет месеци ове године у Србији се родило 835 беба више него у истом периоду лане. Благи пораст у статистици подстакнут је и са готово 10 милијарди динара за скоро годину дана издвојених из државне касе на име родитељског додатка од првог до петог детета.

За област породично-правне и дечје заштите у оквиру области "Породица и деца", Министарство за рад је планирало у овој години издвајање од 55 милијарди динара из којих се финансирају накнаде зарада породиља, родитељски и дечји додатак и накнада трошкова боравка деце у предшколским установама.

- Охрабрујући су и подаци који се тичу броја закључених бракова, који су такође у благом порасту за 0,8 процената, као и број првих бракова за 0,3 одсто - каже, за "Новости", Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику.

Прошлогодишњи укупни подаци за целу Србију, међутим, нису нимало задовољавајући. У 2018. је број живорођених био 63.975, док је умрлих било 101.655. Природни прираштај је и даље у великом минусу од 37.680.

- Кабинет на чијем сам челу већ трећу годину заредом додељује бесповратна средства за суфинансирање мера популационе политике намењене градовима и општинама - каже Славица Ђукић Дејановић. - У протекле три године финансирани су 161 општина и град са 1,2 милијарде динара.

Демограф Влада Никитовић каже, за "Новости", да је немогуће за тако кратко време проценити да ли су Владине мере позитивно утицале на то. Према његовом мишљењу, требало би да прође најмање од пет до шест година да би се то утврдило, али свакако могу да буду један од разлога.

- Подаци се због месечне флуктуације прате на годишњем нивоу, тако да већи број новорођених не би требало тумачити пре него се заврши година - каже наш саговорник. - Колико су мере имале ефекта, знаћемо за 15 до 20 година. На основу аналази једне године тешко је рећи.

Породилишта у Србији спремна за више новорођенчади, Фото: Н. Фифић

Никитовић наглашава да је добро уколико оне за почетак створе позитивну популациону климу. То је, према његовом мишљењу, најважније, јер док се не промени свест грађана, тешко да ће бити озбиљнијих промена у наталитету.

Када је први пут министарство на чијем је челу Славица Ђукић Дејановић расписало јавни позив, 2017. године, финансирано је 15 јединица локалне самоуправе у износу од 130 милиона динара. Године 2018. за 61 град и општину додељена су средства у износу од 500 милиона, док је 2019. године 650 милиона динара опредељено за 85 јединица локалне самоуправе.

Прочитајте још - Трећи смо у Европи по старости

- Средства су најчешће утрошена за реконструкцију, адаптацију и изградњу објеката предшколских установа, посебно централних кухиња, као и за реконструкцију и изградњу игралишта у 50 општина, чиме су створени услови за смањење листа чекања у вртићима за око 2.500 места - каже наша саговорница. - Формиране су јаслене групе које до сада нису постојале у сеоским срединама у седам села, затим дежурни вртићи за боравак деце од 14 до 22 часа, купљено је 37 кућа или станова за младе брачне парове, а 130 милиона динара издвојено је за започињање сопственог бизниса за младе брачне парове у руралним срединама.

Министарка наглашава да је купљено и 35 возила за службу патронаже у домовима здравља, као и неопходна медицинска опрема за одељења гинекологије у здравственим установама, затим пет мини-аутобуса за превоз ученика из сеоских средина у циљу усклађивања рада и родитељства. У 65 локалних самоуправа формирана су саветовалишта за труднице и репродуктивно здравље, школе родитељства и саветовалишта за младе. Посебна пажња усмерена је на градове и општине у којима већинско становништво чине националне мањине.


Осим што се радило на подстицању рађања и побољшању мера популационе политике, Министарство је мислило и на породице, парове коју су се већ остварили у улози родитеља.

- Чињеница је да ће само запослени родитељ коме послодавац пружи подршку, како у пословном, тако и у породичном животу, бити квалитетан у послу - истиче министарка. - Послодавци би требало да буду најзадовољнији када запошљавају родитеље, јер су они најбољи радници, који имају највећи степен одговорности за рад, јер морају да зараде и за себе и за децу. Ми ћемо стимулисати оне послодавце који на тај начин прилазе родитељима и усклађују рад и родитељство.


У ЛЕТО СЕ РАЂА НАЈВИШЕ БЕБА

Према реду рођења, највише је рођено деце првог реда рођења - 30.327, или нешто више од 47 одсто, и другог реда рођења - 22.870, односно 35,7 процената. Посматрано по старости, децу првог реда рођења највише рађају мајке чија је старост у интервалу од 25 до 29 година, док су код другорођених мајке старости од 30 до 34 године. Највише деце се рађа у јулу, августу и октобру.