ПРЕДСТОЈЕЋА јесен могла би да буде "врућа" за Југобанку а. д. Београд у стечају, уколико Виши трговински суд у Сплиту призна наводна потраживања хрватске државе од 700 милиона евра, сазнају "Новости". Хрватска би у том случају могла пред српским судовима да тражи признавање стране судске одлуке и својство повериоца у главном стечајном поступку који се води у Србији.

Тако би Загреб практично пружио руке ка вредним некретнинама и потраживањима које је некада једна од најмоћнијих југословенских банака имала не само у бившим југословенским републикама већ и у Америци. Наводни дуг од 700 милиона евра настао је када је Хрватска исплатила 235 милиона штедишама, после уласка Југобанке у стечај, и затим покренула парницу тражећи од главне сплитске филијале овај износ, с каматама, које су за више него дупло премашиле главницу.

Цео поступак пред Трговинским судом у Сплиту од самог почетка био је споран, баш као и првостепена пресуда која је, без претходне расправе и извођења доказа, донета овог пролећа. Суд је, наиме, решењем ставио ван снаге извођење доказа које је првобитно прихватио да изводи, тако да су све очи из београдске централе банке сада упрте у Виши трговински суд.

- Стечајни поступак у Сплиту покренут је 28 година пошто је већ покренут поступак ликвидације, а добро је познато да се то коси са аксиомима привредног пословања. Уколико је покренута ликвидација, значи да је имовина већа од дуговања, па како је онда могуће покренути стечај, који подразумева супротно - објашњава хрватску правну замку адвокат Иван Симић.

Хрвати су се, међутим, послужили чињеницом да је у њихово законодавство уведен институт посебно-секундарног стечаја. Он подразумева да се посебни стечајни поступак може водити без обзира на то што се већ води стечај над главним дужником, уколико су за то испуњени услови. Додуше, ситуације са истовременим стечајем и ликвидацијом нису предвиђене, али то хрватском правосуђу очигледно није сметало.

ПРОЧИТАЈТЕ И: ХРВАТИ ОДБИЛИ ТУЖБУ: Југобанка остала без 23 милиона евра


- Уверен сам, имајући у виду искуство које имамо са другим судским поступцима у Хрватској, да је посебан стечајни поступак пред Трговинским судом покренут искључиво ради "фабриковања" потраживања. За њих је идеална позиција да постану повериоци у односу на преостали део стечајне масе (некретнине и потраживања Југобанке а.д. Београд у стечају), пошто је имовина главних филијала ове банке у Хрватској одавно раскрчмљена, некретнине национализоване, средства отишла ко зна куда, а потраживања према хрватским предузећима отписивана - каже Симић.

Адвокат Иван Симић пред сплитским судом / Фото Приватна архива


На пример, главна филијала Ријека имала је потраживања према бродоградилишту "3. мај", али је одлуком хрватске владе ово потраживање пренето на Државну агенцију за санацију банака, чиме је практично угашено.

ПОКРЕНУЛИ РАДНИЦИ

ПОСЕБНИ стечајни поступак прво су покренули бивши радници главне филијале Сплит, а стечајна управница Дуња Крстуловић признала је потраживање. Главни дужник, Југобанка Београд у стечају, ово је оспорила, после чега је Хрватска почела парницу.