СРБИЈА је у последње две године направила значајан помак у увођењу скупих, иновативних терапија, али је од 311 иновативних лекова, односно потпуно нових фармацеутских формула, који су од 2012. до 2018. године регистровани у ЕУ, пацијентима код нас доступно свега 25, док је просек у земљама региона - 89.

Са Италијом, која има 150, или Словенијом са 117 иновативних лекова, наравно, не можемо да се меримо, јер Италија располаже са 1.849 евра за здравство по становнику годишње, а Словенија са 1.204, док Србија располаже са свега 299. Скромнији здравствени буџет у региону има једино Бугарска - 285 евра, али је о трошку осигурања некако успела да обезбеди 96 иновативних лекова.

Две различите студије које су спровели Удружење произвођача иновативних лекова (Inovia) и Америчка привредна комора у Србији (AmCham), показале су да је укупно улагање наше државе у здравство веома слично као у Бугарској или Румунији, али и да је издвајање за иновативне лекове убедљиво најмање у региону.

Са свега око 70 евра годишње по становнику за све лекове на тзв. позитивној листи, у медикаменте, показале су студије, инвестирамо 44 одсто мање новца него Бугарска, 61 одсто мање него Црна Гора и 86 одсто мање него Румунија. Хрватска, рецимо, за лекове издваја више него два и по пута већу суму по становнику него ми - 183 евра.

- Удео иновативних лекова у Србији је више него дупло нижи у поређењу са Бугарском, која има релативно сличну буџетску потрошњу за здравство и сличан ниво БДП - каже Јелена Павловић, председница AmChamа. - Наша студија је показала значај инвестирања у иновације на дугорочне буџетске уштеде и продужење животног века. Неопходан је систем анализе ефикасности улагања у здравство, али и дијалог о одрживим моделима финансирања иновативних терапија.

НИЖИ ПДВ ИЛИ ПОСЕБАН ФОНД Један од предлога је да се повећа доступност нових терапија је да се смањи ПДВ на медикаменте. Ако би се стопа смањила на пет одсто, укупни трошкови за лекове били би око 4,5 одсто мањи, односно за 30 милиона евра. На листи приоритетних сада је 89 иновативних медикамената, а две трећине њих је регистровано у ЕУ пре 2012. године. Процена РФЗО и Inovia је да је за стављање ових лекова на листу у првој години потребно између 12,5 и 14 милијарди динара.


ПРОЧИТАЈТЕ И: КЦ Србије и пре рока у новом сјају


Произвођачи генетичких лекова, оних којима је истекла патентна заштита, па су и јефтини, не оспоравајући потребу за иновативним терапијама, ипак сматрају да Србија има добар модел снабдевања лековима и онолико медикамената на листи колико може да финансира.

Иновативни лекови иначе су јако скупи, али је и корист велика. За лечење 1.000 пацијената иновативним лековима за хепатитис Ц и искорењивање ове болести до 2030. године потребно је 10 милиона евра. На примеру лечења ове болести уштеда износи око 6.310 евра по пацијенту, али се и постиже готово потпуна елиминација болести, док је са конвенционалним терапијама излечење двапут ниже.

- Иновативни лекови имају немерљив значај за здравствени систем једне земље - каже др Бојан Тркуља, директор Удружења Inovia. - Осим општег побољшања здравља, важан је и повољан ефекат на одрживост здравственог система кроз смањење трошкова.