Приштина тврди да остаци најзначајнијег новобрдског црквеног објекта, саборног православног храма Светог Николе, представљају остатке римокатоличке цркве, док у САНУ истичу да се ради о прикривању научно утврђене истине.


На сајту косовског Министарства културе за новобрдску Цркву Светог Николе пише да је реч о "објекту са највећим димензијама у Новом Брду, за који се сматра да је био католичка катедрала, која припада римском стилу".


Косовске институције и представници власти настоје да остатке најзначајнијег новобрдског црквеног објекта, саборног православног храма Светог Николе, представе неупућенима као остатке непостојеће римокатоличке "Артанске катедрале", наводи се у саопштењу Одељења историјских наука САНУ.


Из САНУ напомињу да власти у Приштини прећуткују богату српску прошлост Новог Брда, а са друге стране нуди низ неодрживих тврдњи о новобрдској цркви Светог Николе.


"Тамо, између осталог, стоји да се за њу "сматра да је била Католичка Катедрала", мада Ново Брдо пре претварања те цркве у џамију никада није било седиште римокатоличког бискупа, да по "облику изградње, припада римском стилу" (!!?), иако је у њој откопано и обиље архитектонске пластике тзв. моравског стила, да су ту "катедралу" изградили "дубровчани", мада је у њој откривено мноштво остатака ћирилских натписа, па и онај протомајсторов", наводи се у саопштењу.


Став академика из Одељења историјских наука САНУ је да је овакво "непознавање" ствари веома чуди када се зна да су у новије време објављене две веома озбиљне и обимне научне монографије о Новом Брду и његовој цркви Светог Николе.


Обе упоредо на српском и енглеском језику (В. Јовановић и други, "Ново Брдо, Београд 2004; М. Поповић, И. Бјелић, Црква Светог Николе. Катедрала Новог Брда, Београд 2018).


Из САНУ подсећају да су археолошка истраживања локалитета Ново Брдо започела 1952. године.


Фадиљ Хоџа, 15 година касније образложио је политички мотивисану одлуку да се зауставе археолошка истраживања Новог Брда реченицом: "Нас то уопште не интересује, то је српски споменик".


ПРОЧИТАЈТЕ И: СПЦ и АПЦ: Сачувати светиње на КиМ


Но, започета 1952. године, поменута истраживања до тада су већ била дала значајне резултате.


Како наводе експерти из САНУ, истраживања су потврдила тачност података из писаних извора о том граду који су крајем XИИИ века основали и касније свесрдно подржавали као једно од најзначајнијих привредних и урбаних средишта средњовековне Србије, владари из династија Немањића, Мрњавчевића, Лазаревића и Бранковића.


"На простору новобрдског Доњег трга пронађени темељи великог римокатоличког храма Санта Мариа де Нуовомонте, тзв. Сашке цркве. Надаље, откопани су 1956. године и испитани остаци монументалног храма у средишту некадашњег подграђа. На основу сведочанстава нешто млађих наративних извора, али и захваљујући мноштву пронађених остатака моравске камене пластике са српским натписима, као и фрагмената фресака, такође са ћириличним словима, могло се поуздано закључити да је реч о православној цркви Светог Николе, накнадно проширеној, при којој су једно време столовали новобрдски митрополити", наводи се у сопштењу из САНУ.


Према резултатима истраживања, Црква Светог Николе је после пада града под власт Османлија претворена у џамију.


"Пронађен је у њој и уломак натписа на српском језику који је о свом прегнућу на подизању цркве оставио њен градитељ (протомајстор). Захваљујући истраживању различитих извора зна се и за неколико других новобрдских православних храмова, као и за мању римокатоличку цркву Светог Николе (цапелла Санти Ницолаи), која је била у служби још 1642, када је српска саборна црква, посвећена истом светоме, већ увелико била претворена у џамију" поручују из САНУ.


Даље се у саопштењу поручује да "прикривање научно утврђене истине и изношење нетачних података представљали су само први корак у неприхватљивом смеру.


Потпуно пренебрегавајући резултате дугогодишњих истраживања, објављене у поменутим књигама, Археолошки институт у Приштини започео је недавно, уз подршку немачке амбасаде научно и стручно неутемељену "реконструкцију" старијег дела цркве Светог Николе, дајући му облик тробродне базилике, који засигурно није имао.


"Док многе старе српске цркве уништене 1999. и 2004. године, чији је изглед савршено добро познат, остају у развалинама у Мушутишту, Речанма, Долацу, Чабићима... потпуно се произвољно обнавља један давно срушени храм. Ваља притом приметити да су косовске власти недавно забраниле и реконструкцију цркве Светог Николе у манастиру Светих арханђела код Призрена, иако за њено обнављање има знатно више података него за обнову новобрдског храма", наводе у САНУ.


Јасно је зато да није на делу жеља за реконструкцијом древног црквеног споменика у Новом Брду већ покушај тенденциозног конструисања његовог новог идентитета, поручују академици.


У саопштењу се додаје да је остацима тог храма нанета велика штета већ радовима у првој фази, а она ће се трагично увећавати уколико пројекат "реконструкције" не буде одмах обустављен.


Вишеструко спорна "обнова" започета је и без сагласности Савета за спровођење и надгледање, чији је члан Српска православна црква.


"Посебно циничним чини се то што највиши представници власти тзв. Републике Косово изјављују да храм чији се конфесионални идентитет прекраја и изглед произвољно мења представља "доказ суживота у овим областима"", истиче се у саопштењу.