УНИВЕРЗИТЕТ у Београду (УБ) поновио је прошлогодишњи успех и опет се нашао између 300. и 400. места на Шангајској листи. И прошле године био је у истој категорији, док се годину раније налазио између 200. и 300. позиције. Прецизније – 2016. био је 298, 2017. године 284, а 2018. на 302 месту.

Од 54 оцењиване научне области, УБ је високо рангиран у 25. Најбољу позицију заузела је наука о храни (прехрамбена технологија) – 50. место у свету, а одмах за њима су рударство и инжењерство минерала - између 76. и 100. места у свету. Висок пласман, између 100. и 150. места на списку најбољих на планети заузела су и истраживања у области технологије инструментације, а до 50 места ниже су металуршко инжењерство, јавно здравље и стоматологија. Између 201. и 300. позиције су физика, биомедицинско и хемијско инжењерство, пољопривреда, ветерина, клиничка медицина и фармација.

Међу 500 најбољих на свету нашао се и Универзитет у Крагујевцу, али није рангиран као институција, већ само у две области – први пут је у најбољих 300 у клиничкој медицини, а по трећи пут у најбољих 500 у математици.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: УПИС НА ФАКУЛТЕТ: Трка за 22.889 места на буџету

Универзитет у Новом Саду сачувао је прошлогодишњи успех и остао у 200 најбољих у прехрамбеној технологији, у 300 у ветерини и у првих 500 у хемијском инжењерству.

На резултат универзитета на најпрестижнијем светском академском рангирању највише утичу научни радови професора и осталих сарадника. Од десет најбољих на свету, чак осам су амерички универзитети, од којих је Харвард и даље на првом месту. Изван САД, међу првих 10 су само Кембриџ и Оксфорд. Од целог региона, међу 500 најбољих налази се још само Универзитет у Љубљани и то сто места ниже од УБ.