ГЕНЕРАЛ потпуковник Николај Стасков, некадашњи начелник штаба Ваздушно-десантне војске и актуелни заменик председника Удружења руских добровољаца, уручио је у среду српском генералу Љубомиру Бајићу највеће руско пилотско признање - Орден Покришкина. Александар Иванович Покришкин је био један од највећих ловачких асова Совјетског Савеза током Другог светског рата, оборио је 83 нацистичка пилота и три пута је, 1943. и 1944, проглашен за хероја Совјетског Савеза.

Гост из Русије одликовао је и генерале Миломира Миладиновића, Луку Кастратовића и Владимира Пејака, а донео је признање ђакону Александру Секулићу и пуковнику у пензији Ненаду Кузмановићу за заслуге у неговању патриотизма и љубави двеју армију.

Бајић је одликован као наш најугледнији војни пилот. На питање Стаскову зашто су руски пилоти изабрали баш њега, Стасков је одговорио:

- Знамо добро ко је Љуба Бајић!

С друге стране, Стаскову је уручен орден генерала Србије - Цар Душан Силни, и то за заслуге у планирању и извршавању марша дугог 600 километара од Угљевика до аеродрома "Слатина" на Косову. Генерал Николај Стасков био је човек који је осмислио, водио и гарантовао за успех акције.

У свету ваздухопловаца, и име генерала Бајића изговара се са поштовањем подједнако због летачког умећа и енергичног командовања у сукобима деведесетих година прошлог века. Мало је познато да је у јуну 1974, извео летачки подвиг када је авион "миг-21" спустио на писту без мотора.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Руски патријарх одликовао амбасадора Терзића (ФОТО)


- Била је вежба и ја сам последњи полетео са Батајнице - каже генерал Бајић. - Одмах на узлетању, од труцкања на писти палица гаса у другој кабини је пала и заглавила "форсаж". Максималном брзином узлетео сам у најдужих 25 минута у животу.

Сећа се да је тих дана, као да је нешто слутио, слушао о подвигу сина славног руског конструктора Иљушина и још славнијег космонаута Николајева, који су пре њега спустили "миг-21" без мотора. Једина шанса му је била да прорачуна потрошњу горива под "форсажом" и да проба да слетање темпира тако да авион дотакне писту у тренутку кад летелица остане без горива. Казаљка која показује стање резервоара има толеранцију 60 литара горе-доле и било је, каже, "шта ми Бог да"!

Са скупа у Дому војске

- На Батајницу сам кренуо ниско од Земуна. Изнад Економије 13. мај уследио је трзај, који ме је бацио на гуртне сигурносног појаса и схватио сам да горива више нема. Испод мене пут Бановци-Пазова и шта да радим него у заокрет 90 степени и доле паралелно са друмом...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Србину, задужбинару у Аустралији, Орден Светог Стефана


Сећа се генерал да му је лакнуло кад ја дотако жито и почео да кочи. Међутим, "миг" је наставио кроз кукуруз, а онда када је брзина већ "пала", испречио се канал.

- Нос авиона се забио баш на дно канала - сећа се Бајић. - Клатили смо се неколико тренутака, а онда је авион завршио на леђима. Гледам, жив сам, погасим агрегате и искобељам се кроз поломљено стакло кабине. Онда пољубим авион и запалим цигарету.


ПРОМАШИО РЕДОСЛЕД

ЉУБА Бајић се сећа како је био поносан што је спасао скупу летелицу. Нарочито му је, каже, било драго јер је, када је кренуо у понирање, које га је водило можда и у смрт, из свег гласа викнуо "Живела Русија, живела Југославија".

- Е, после сам схватио да сам промашио редослед - каже генерал Бајић. - Јер, после удеса сам два пута ишао код безбедњака да објасним како Русија може бити пре Југославије.