ДО септембра ће бити завршен нацрт закона о Сајмишту и све анализе неопходне да би установа била одржива и функционална, потврђено је за "Новости" у Министарству културе и информисања.

Тако ће почети окончање приче старе пет година, када је формирана комисија, на нивоу Града Београда, на челу са владиком Јованом Ћулибрком, са задатком да осмисли успостављање меморијалног центра на левој обали Саве. У земунском логору, који су држали Немци, а налазио се на територији НДХ, за време Другог светског рата убијено је око 10.500 Срба, око 6.300 Јевреја, као и неколико стотина Рома и припадника других народа.

За обележавање овог меморијала посебно је заинтересована светска јеврејска заједница. Како сазнајемо, Ефраим Зуроф, директор Центра "Симон Визентал", управо тим поводом посетиће се ускоро Србију. Уколико се кроз закон не будемо достојно односили према овом месту страдања, како тврде наши извори, огромно интересовање Јевреја могло би да прерасте у притисак.

Доношење закона о Сајмишту неколико пута је најављивано, па одлагано. Председник Србије Александар Вучић отворио је ову тему и приликом сусрета са патријархом и епископима током пролећног Сабора СПЦ, и тада обећао да ће посао бити окончан.

Прочитајте још - Старо сајмиште за две године меморијални комплекс

Средином маја формирана је интерресорна радна група задужена за утврђивање концепције, програмског садржаја, давање модела управљања меморијалним комплексом на Старом сајмишту.

- Будућа установа биће једна од најкомплекснијих установа културе, јер ће у свом саставу, поред музеја, архива и библиотеке, имати и образовни и истраживачки центар, али и сложену управљачку структуру и стручна тела по узору на европске моделе - кажу у Министарству културе и информисања.

Како додају, радна група је одмах по оснивању започела рад на изради нацрта закона. Нова установа, према предлогу, зваће се Меморијални центар "Старо сајмиште". Али, закон је могао да буде донет још пре три године.

- Што се тиче комисије коју је основао Град Београд у сарадњи са Министарством рада, закон је могао да буде донет средином 2016. Од тада је наступио вакуум, захваљујући ком се у централну кулу, у којој су некада били атељеи, поново уселила једна ромска породица. То се не би десило да није било беспотребног вакуума - каже владика пакрачко-славонски Јован, председник комисије коју су формирали Град и Министарство рада.

Прочитајте још - Старо сајмиште центар сeћања

Следећи састанак радне групе биће одржан 1. јула и тада би требало представницима жртава представити нови модел закона.

МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА ОДВОЈЕН

ПРВИ предлог закона предвиђао је да на Сајмишту постоји кровна институција, у оквиру које ће бити музеји Холокауста, српског страдања и Порајмоса (ромског страдања). Радна група сада разматра концепцију да меморијал буде посвећен искључиво страдању у логору Сајмиште. У том случају, паралелно ће морати да се разматра и будућност Музеја жртава геноцида, јединственог на Балкану и цењеног у свету, који би могао да постане матична институција, надлежна за сличне институције у Србији (нпр. нишки логор "Црвени крст" или крагујевачки "21. октобар").